- 11. 2021.
Ако је неко вакцинисан, а нема антитела не значи да вакцина не делује, то не значи да нема ћелије које су способне да га бране и апсолутно треба да верује знању и искуству лекара да и њему вакцинација помаже, наводи за РТС докторка Љиљана Софронић Милосављевић, из Института за примену нуклеарне енергије – ИНЕП.
Љиљана Софронић Милосављевић наводи да aнтитела имају они који су били болесни и они који су вакцинисани, али и у случају да их неко нема не значи да он није заштићен.
“Ако је неко вакцинисан, а нема антитела, то зависи од његовог имунског одговора, то не значи да он није заштићен зато што б-ћелије, б-лимфоцити продукују та антитела, али постоје и друге ћелије то су т-лимфоцити који су способни и чија је прва и најважнија улога у одбрани од вирусних инфекција да убијају ћелије заражене вирусом тако да та одбрана постоји”, објашњава Софронић Милосављевићева.
Објашњава да то што неко нема антитела не значи да вакцина не делује.
“Ако је вакцинисан, а нема антитела то не значи да нема ћелије које су способне да га бране и апсолутно треба да верује знању и искуству лекара да и њему вакцинација помаже. То је некада случај са имунодефицијентним особама, са особама које примају неку терапију која уништава б-лимфоците, па људи немају антитела, али имају те лимфоците који их бране од вируса”, објашњава др Софронић-Милосављевић.
Како каже, уколико је неко вакцинисан он ће брже и лакше подносити сваки наредни контакт са вирусом.
Наводи да имамо два одговора у борби са вирусом – имунски и стечени.
“Ми имамо две руке у тој одбрани – једна је тај урођени имунски одговор који се јавља у првом контакту са вирусом за оне који нису вакцинисани и који нашем организму да времена да крене онај такозвани други стечени одговор који је много ефикаснији у самој одбрани” – каже др Софронић-Милосављевић
Наводи да код људи који су прележали ковид и имали лакшу клиничку слику њихов имунитет може да траје и до годину дана.
“Међутим, предострожности ради, пошто он временом слаби и тим људима се препоручује вакцинација, док оних који су вакцинисани тај одговор је за нијансу слабији, али је добар и потребно га је чешће подсећати. Све то је у циљу да би клиничка слика била што блажа”, наводи Софронић Милосављевићева.
Објашњава да антитела могу да се детектују без обзира да ли су људи преболели или вакцинисани и истиче да превише антитела не може да направи проблем.
Истиче да људи не смеју да забораве чак и кад добију три дозе вакцине, да морају да се придржавају мера.
“Уколико се не придржавају одговарајућих мера они могу да добију вирус на горњим респираторним путевима и могу да тај вирус пренесу у нешто мањем обиму него што би то било иначе, али свеједно трансмисија је присутна. Због тога треба да носимо маске , да се придржавамо и других мера – прања руку и дезинфекције алкохолом, ако све то радимо, ипак живот колико толико тече нормално”, указује Софронић Милосављевићева.
Наводи да је интересовање за проверу антитела у ИНЕП-у велико.
“И ми се трудимо да се организујемо на најбољи могући начин тако да изађемо у сусрет свима, тако да се ради буквално од ујутру до увече по сменама, и та детекција антитела тече онако како треба тако да људи сада могу да имају један податак више у свом зеленом сертификату”, поручила је Софронић Милосављевићева.
Упитана колики је колективни имунитет нашег народа наводи да није довољан.
“Колективни имунитет није довољан, али охрабрују вести да се све више младих вакцинише, популације која је управо најактивнија у трансмисији вируса, да и старији који се нису вакцинисали сада схватају озбиљност ситуације, тако да мислим да ће се ипак после овог таласа ситуација кретати набоље и да ће таквих таласа и проблема бити све мање”, закључује др Љиљана Софронић Милосављевићева из Института за примену нуклеарне енергије – ИНЕП.
„Српска стварност“
