- 12. 2021.
Налив перо Иве Анрића из личне колекције која се чува у његовом спомен-музеју у Београду биће трајно поклоњено Музеју Нобелове награде у Стокхолму – пренео је Танјуг.
“Пракса је да свака земља која има свог нобеловца нешто од личних предмета веома малих димензија поклони музеју у Стокхолму. Ми смо нажалост у неком малом закашњењу од 60 година, али ћемо поклонити једно мало налив перо које ће подсећати на нашег нобеловца”, рекла је директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић.
Музеј на Андрићевом венцу 8 поседује велику колекцију пишчевих оловака и пера, од којих и нека луксузнија, а у Стокхолм иде једно од налив пера “којима је заиста писао своје радове, и то је коришћен предмет са којим је можда настало неко од чувених дела.
Иницијатива да се 60 година од како је Андрићу уручена Нобелова награда за књижевност у Стокхолму коначно тамо пошаље један предмет из његове колекције дошла је на иницијативу министарке културе Маје Гојковић.
Приликом последње посете Шведској Гојковић је приметила да у стокхолмском музеју нема неког предмета српског нобеловца.
Андрићево налив перо било би испоручено раније, али су се испречиле строге пандемијске мере, док је за очекивати да ће предмет нашег нобеловца бити изложен у Стокхолму од идуће године.
Гојковић је вечерас свечано отворила обновљену сталну поставку Музеја Иве Андрића поводом 60 година од доделе Нобелове награде писцу романа “На дрини ћуприја”, “Травничка хроника”, “Проклета авлија” и других знаменитих дела.
Пред бројним представницима дипломатског кора и новинарима, Гојковић је рекла да је у циљу додатне афирмације Андрићевог дела иницирала да се “један лични предмет уступи Музеј нобелове награде у Стокхолму, који је то са задовољвстом прихватио”.
Приликом свечаности, Гојковић је уручена захвалница за помоћ у реконструкцији и осавремењивању Андрићевог музеја, коју је примио и градски секретар за културу Иван Карл.
“Спомен-музеј Иве Андрића је у години када обележавамо важан јубилеј добио потпуно нови сјај”, рекла је Гојковић пред бројним припадницима дипломатског кора, званицама и новинарима на Андрићевом венцу 8.”
Оценивши да је Андрић (1892-1975) “један од највећих писаца 20. века”, Гојковић је подсетила да музеј, смештен у књижевниковом стану у Београду, “већ 45 година чува његову оставштину, која је важан део нашег културног наслеђа”.
Писац знаменитих дела српске књижевности “На дрини ћуприја”, “Травничка хроника”, “Проклета авлија” и других, као дипломата службовао је двадесетих и тридесетих година прошлог века, између осталог, у Паризу, Мадриду, Бриселу и Берлину.
У свом обраћању амбасадор Немачке Томас Шиб је истакао да Андрић и даље фасцинира 60 година после добијања Нобелове награде, јер “није само описао светску историју на виозионарски начин, него ју је искусио изблиза”.
Према његовим речима, Андрић је “књижевни геније, дипломата, господар неколико језика, који је водио истински европски живот”.
Белгијски амбасадор Кун Адам присутнима се деломично обратио на српском језику, у знак поштовања према великом писцу, рекавши да мост из романа “На Дрини ћуприја” “не повезује само две обале већ спаја векове историје”.
Амбасадор Француске Пјер Кошар истакао је да је “у очима Француза Андрић велики аутор, балкански и светски”, којима су позната многа његова дела а највише “На Дрини ћуприја” и “Травничка хроника”.
“Сам Андрићев говор на француском приликом примања Нобелове награде изазвао је многе расправе о источњачкој и светској димензији његовог дела”, подсетио је Кошар.
Шпански амбасадор Раул Бартоломе Молина је подсетио на Андрићеву књигу “Разговори са Гојом”, која је преведена на шпански, и да је у Мадриду пре неког времена постављен спомен-натпис на згради у којој је становао.
“На моје изненађење био сам нашао десет његових књига преведених на шпански у једној књижари. То значи да је читан чак и данас у Шпанији. Андрић је био дипломата и међу највећим европским писцима друге половине 20. века”, рекао је Молина.
„Српска стварност“
