1. јан 2019.

Вечерас се дочекује Православна нова година. У Београду ће бити обележена ватрометом испред Храма Светог Саве на Врачару. Увече је у црквама празнично бдење, молебан који се служи на крају сваке године. Стари обичај је да се у току ноћи служе врућа ракија, вино и крофне.

Двадесет градова широм Србије организује јавни дочек Српске нове године на трговима уз музику и топле напитке. У Београду ће се славити код Храма Светог Саве у оквиру манифестације “Божићно сеоце”, која траје све до 28. јануара.

Угоститељи кажу да је мање интересовање за дочек Српске нове године у ресторанима него претходних година. Први јануар по јулијанском календару је радни дан, па је и то допринело мањем броју уплата дочека у угоститељским објектима.

Од Сомбора на северу, па до Врања и Владичиног Хана на југу земље, ноћас ће бити весело. У Новом Саду, омладинској престоници Европе, који ће за две године добити и титулу Европске престонице културе, славиће се на више локација у граду.

И у свим општинама са српском већином на Косову и Метохији, вечерас организовани дочеци. Постављају се позорнице, бине за концерте и представе које ће данас и вечерас бити организоване.

Сви концерти на отвореном широм земље завршиће се великим ватрометом у поноћ.

Јулијанска Нова година (најчешће код Срба: Српска Нова година, а код осталих Стара Нова година или Православна Нова година) је празник који се слави 14. јануара по Грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по Јулијанском календару.

Иако није званична Нова година, она се радо слави у балканским земљама као што су Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина (Република Српска), Македонија, православни делови Хрватске

Такође се слави у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији, Грузији

Занимљиво је и то да традиција обележавања Јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској (као Alter Silvester), као и у неким деловима Галске заједнице у Шкотској (Единбуршки Am Bothan).

По народним обчајима за нову годину Срби су се скуљали и играли народне игре. Током Османске владавине било је забрањено прослављање и поштовање српских традиција, у почетку новогодишња скупљања су била потајна да Османлије не би дознале али како је време пролазило из страха све мање су се одржавали тако да је временом престао овај обичај.

„Српска стварност“ / Агенције /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here