- 05. 2020.
Председница Владе Србије Ана Брнабић упутила је писмо председнику Фридом хауса Мајклу Абрамовицу у којем наводи да су делови извештаја “Земље у транзицији 2020”, према којем је Србија сврстана у хибридна друштва, неосновани и непоткрепљени чињеницама, као и да су подаци изнети у самом извештају погрешно и злонамерно тумачени.
Ана Брнабић је у писму навела и да тумачења извештаја, по којима је Србија доживела најдраматичнији пад степена демократичности у региону и да предњачи по паду демократичности у Европи, нису у складу са бројкама из тог извештаја, као и да ниједан други релевантан извештај или индекс демократије није регистровао “склизавање” Србије у хибридне режиме.
У писму, у које је Танјуг имао увид, наводи се да је чињеница да је Фридом хаус оценио Србију као земљу са највишим степеном демократије на Западном Балкану, иако се у извештају тврди да је Србија доживела најдраматичнији пад степена демократичности у региону Балкана.
Степен демократије у Србији већи је за 0,10 процената у односу на другопласирану Црну Гору и читавих 0,64 процента у односу на Босну и Херцеговину, тако да тумачење по којем Србија предводи демократско назадовање на Западном Балкану није оправдано бројкама, које заправо указују да је Србија најбоље рангирана.
Бројке у извештају не поткрепљују ни тумачење да је Србија међу неколико земаља које “предњаче по опадању демократије” у централној Европи и на Балкану, наводи Влада.
Наиме, од 10 земаља централне Европе и Балкана, код којих су оцене демократичности опале у поређењу са прошлогодишњим извештајем Фридом хауса, пад Србије је најмањи.
Србија је забележила смањење оцене за минималних 0,04, као и Естонија, док су сви остали – Бугарска, Чешка Република, Летонија, Словачка, Албанија, Црна Гора, Пољска и Мађарска, били лошији.
“Представљање Србије, земље која има минималан пад резултата, као земље која ‘предњачи у опадању демократије’ у Европи, није ништа друго до погрешно, злонамерно и свакако нетачно тумачење квантитативних података изнетих у самом извештају”, наводи се у писму.
Влада Србије одбацује и кључни закључак извештаја – да је Србија транзициони, односно хибридни режим, позивајући се на то да ниједан други релевантни извештај или индекс демократије није регистровао ни наговестио такво демократско “склизавање” Србије у 2020. години.
За разлику од Фридом хауса, ни ЕИУ Индекс демократије часописа “Eкономист”, ни БПТ Индеx, не детектују такву трансформацију у Србији, већ се, према њима, Србија сврстава као демократски режим, чија је оцена значајно изнад дефинисане границе неопходне за склизавање у категорију хибридних режима, наводи се у писму.
Такође, Влада Србије наводи да се, уколико се упореде извештаји Фридом хауса из 2019. године, у којем је Србија била “демократски режим” и из 2020. у којем је постала “хибридни режим”, види да нема већих разлика у резултатима, да је држава задржала исте оцене по шест од седам индикатора и да је једини пад забележен у категорији корупције, и то за само 0,25 поена, што је минимална промена резултата које држава може да забележи у оваквим извештајима.
“Тектонске промене у земљама које регресирају у хибридне/транзиционе начине управљања и прелазе из изборних демократија са релативно високим стандардима за избор националних лидера у режиме чије су демократске институције крхке – просто се не могу објаснити или научно доказати указујући на један једини показатељ који је забележио најмањи могући пад у року од годину дана”.
Осврћући се на наводни пад резултата у категорији корупције, који је Фридом хаус поткрепио Извештајем о мониторингу коалиције прЕУговор, извештајем Фискалног савета Србије из марта 2019. године и Индексом перцепције корупције (ЦПИ) Транспаренси интернешенела, Влада Србије у писму наводи да је аутор могао да се позове и на годишњи извештај Европске комисије о напретку Србије, у којем се наводи да је постигнут ограничен напредак у тој области.
У писму се износе наводи из извештаја о мониторингу коалиције прЕУговор за 2019, Индекса перцепције корупције Транспаренси интернешенела за 2020, Индекса трансформације Бертелсман фондације за 2020. годину или Индекса владавине права за 2020. Светског пројекта правде, који показују да није уочено да Србија назадује или заостаје у области корупције у односу на прошлу годину.
“Једини закључак који се може извући је да су тврдње које је изнео аутор извештаја Фридом хауса неосноване и да нису утемељене на чињеницама. Они доносе закључке у супротности са кључним налазима извора које наводе, показујући тиме значајне недостатке у њиховом академском поштењу и истраживачкој темељности”, наводи се у писму.
Влада Србије закључује и да постоји неколико места у извештају Фридом хауса где је аутор изнео једнострана запажања или није успео да веродостојно представи целу ситуацију, а као пример наводи део извештаја у којем се каже да је Савез за Србију у фебруару прошле године напустио “отети парламент” и формирао “слободни парламент”, који од тада заседа без резултата.
“Насупрот ономе што аутор тврди у извештају, такозвани ‘слободни парламент’ не постоји у Србији, нити је икада ‘заседао'”, закључује Влада у писму Фридом хаусу.
У писму председнику Фридом хауса влада је, како се наводи, покушала да критички преиспита валидност, веродостојност и релевантност закључака извештаја, поштујући право Фридом хауса да користи сопствене параметре за “мерење” развоја одређених сегмената демократије у друштву и институцијама.
Председница Владе је, такође, изразила жељу да са Фридом Хаусом започне конструктиван дијалог и сарадњу, што је амбасадору у Вашингтону већ потврђено са њихове стране.
„Српска стварност“
