1. 11. 2019.

Влада Републике Србије утврдила је на данашњој седници Предлог закона о попису становништва, домаћинстава и станова 2021. године, који представља најважнији статистички извор појединачних података о становништву једне државе.

Пописом ће бити утврђен укупан број становника, домаћинстава и станова у Републици Србији и њихов распоред по управним окрузима, градовима, општинама и насељеним местима.

Обезбедиће се поуздани подаци о виталним, етничким, економским, образовним, миграционим и другим обележјима становништва, који су неопходни за добијање прецизне слике тренутног стања, али и за пројекције будућих кретања.

Предвиђено је да овај попис буде последњи који се спроводи на традиционалан начин – непосредним појединачним пописивањем свих лица, домаћинстава и станова, јер је реално очекивати да ће у наредном периоду бити створени услови за спровођење пописа на бази регистара.

Наредни попис планиран је за 2021. годину, у складу са већ устаљеном десетогодишњом праксом, као и са нашим међународним обавезама.

На седници је утврђен Предлог закона о изменама и допунама Закона о финансирању политичких активности, којим се на свеобухватнији начин дефинише шта се све подразумева под изборном кампањом.

Политичким субјектима уводи се забрана да користе средства буџета Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе којима кандидати на изборима и изборним листама, као јавни функционери, државни службеници, службеници у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе или непосредно изабрана лица, располажу за потребе обављања својих службених дужности, а у спровођењу активности у оквиру изборне кампање.

Уводи се и забрана да користе друге јавне ресурсе, укључујући службене просторије, возила, вебсајтове и инвентар државних, покрајинских и локалних органа, јавних установа и јавних предузећа, осим оним јавним функционерима који користе јавне ресурсе ради заштите личне безбедности, уколико је таква употреба јавних ресурса уређена прописима из те области или одлуком служби које се старају о безбедности функционера.

Политички субјект може да користи за изборну кампању просторије и услуге органа и организација органа јавне власти уколико су те просторије и услуге доступне под једнаким условима свим политичким субјектима, на основу јавно доступне одлуке тих органа и организација и под условом да они могу да обезбеде коришћење просторија и услуга током изборне кампање сваком политичком субјекту који је за то правовремено исказао интересовање.

Предложеним изменама предвиђено је ко може покренути поступак пред Агенцијом за борбу против корупције, поступак у којем се одлучује да ли постоји повреда закона у изборној кампањи, као и начин на који се покреће поступак.

Уводи се обавеза Агенције да по пријави која се односи на повреду овог закона у изборној кампањи одлучи у року од пет дана од дана пријема потврде да је политички субјект обавештен о пријави, као и прецизирање рока у ком је Агенција у обавези да донесе решење којим се утврђује да је или да није дошло до повреде овог закона у изборној кампањи.

На седници је утврђен Предлог закона о потврђивању Споразума о сарадњи између Републике Србије и Евроџаста (European Union Agency for Criminal Justice Cooperation) као органа Европске уније за правосудну сарадњу у кривичним стварима са седиштем у Хагу.

Споразум о сарадњи Србије и Евроџаста потписан је 12. новембра, чиме су створени услови за унапређење оперативне и стратешке правосудне сарадње и размену информација и доказа међу потписницима.

Потписивањем овог споразума, Србија је значајно ојачала своје капацитете у борби против организованог и транснационалног криминала, будући да је блиска прекогранична сарадња и делотворна размена информација између надлежних српских органа са колегама из Европе од суштинског значаја за ефикасну и одлучну борбу против криминала.

Овим документом Србији ће бити омогућено да учествује у размени података о личности и доказа са тужиоцима и истражитељима из читаве Европе, као и могућност именовања тужиоца за везу у Евроџасту у блиској будућности.

Чланови Владе утврдили су Предлог закона о хидрографској делатности, чији је циљ уређење правног оквира ове области, који до данас није био успостављен.

Хидрографија се бави мерењем и описом физичких карактеристика река и језера, као и предвиђањем њихових промена током времена, пре свега, у циљу безбедне пловидбе и подршке осталим активностима, укључујући безбедност, научна истраживања и заштиту животне средине.

Овим прописом обухваћени су хидрографски и топографски премери на унутрашњим водним путевима, прикупљање података из хидрографије, картографије, пловидбе, геологије речног дна, као и израда, издавање и одржавање пловидбених карата и публикација.

Влада је утврдила и Предлог закона о изменама и допунама Закона о јавном дугу. Изменама закона предвиђа се могућност да у будућности страна правна лица која обављају послове клиринга и салдирања могу обављати ове услуге и за домаће хартије од вредности, односно државне обвезнице под условима које ће уредити закон о тржишту капитала.

То ће довести до веће доступности хартија од вредности деноминованих у динарима страним инвеститорима, приближавања стандардима Европске уније, смањења трошкова финансирања и боље диверсификације инвеститора у домаће хартије од вредности.

Измене закона предвиделе су и прецизније и ближе услове задуживања локалних самоуправа, који ће довести до боље контроле задуживања јединица локалних самоуправа.

Предвиђена решења, такође, имају за циљ да отклоне уочене недостатке терминолошке природе и да, на тај начин, омогуће ефикаснију примену и прецизније тумачење важећег Закона о јавном дугу.

На седници је усвојен и Национални програм за заштиту менталног здравља у Републици Србији за период 2019–2026. године. Програмом је обухваћен рад служби менталног здравља које су дужне да пруже савремену, свеобухватну превенцију, лечење и рехабилитацију, као и адекватан социјални приступ, што подразумева да се све ове активности одвијају у средини у којој ове особе живе.

Усвајањем документа предвиђене су и кампање против стигматизације оболелих лица које ће организовано водити не само стручњаци за ментално здравље, већ и корисници психијатријских услуга и све релевантне организације, попут школа, медија и цивилног сектора.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here