Mesto za reklamu
  1. 07. 2019.

Полагањем венаца на Споменик браниоцима Београда 1914-1918 на Новом гробљу, председници Србије и Француске Александар Вучић и Емануел Макрон одали су почаст страдалима у Првом светском рату.

Двојица председника венце су положили уз звуке трубе репрезентативног оркестра гарде Војске Србије, који је извео песму “Тамо далеко”.

На једном венцу је српска застава, на којој је пише “председник Републике Александар Вучић, јуначким прецима, поносни потомци”, а на другом француска застава са натписом “председник Републике Француске”.

Спомен-костурница бранилаца Београда 1914-1918 једно је од најзначајнијих спомен-обележја из времена Првог светског рата у Београду.

За време тог рата, Београд је био прва бомбардована престоница, највише рушен и брањен град у Европи, а у крипти спомен-костурнице почивају кости 3.529 знаних и 1.074 незнана јунака.

У време Великог рата, Србија и Француска су биле савезнице, Француска је помагала нашу земљу у наоружању, а касније је организовала и пребацивање српске војске са јадранске обале на острво Крф.

Такође, збринула је и бројне болеснике и рањенике у својим болницама, а децу и омладину сместила у своје школе у Француској.

Била је и једна од главних организатора Солунског фронта, а на челу уједињене ослободилачке српско-француске војске налазио се француски генерал Франше д’ Епере коме је у Београду, иначе, подигнут споменик и један од булевара носи његово име.

Макрон и Вучић одали почаст српској хероини Милунки Савић

Председници Србије и Француске Александар Вучић и Емануел Макрон су у Алеји великана на Новом гробљу, одали почаст и српској хероини Милунки Савић, жени са највише одликовања у историји ратовања.

Председници су положили цвеће на гробно место учеснице Балканских и Првог светског рата, у присуству њених потомака.

Милункини праунуци Младен и Милош Станков, као и Драгица Николић, унука Милункиног брата уместо којег је отишла у рат, председнику Француске су поклонили грб Републике Србије, као симбол савеза и пријатељства између две нације.

Изнад грба урезана је на француском језику порука адмирала Гепрата Милунки Савић док је лежала у болници у Бизерти: “Оздрави сине, адмирал те моли”, док је испод грба, такође на француском, изгравирана порука: “Великој Француској захвални потомци Милунке Савић”.

Потомци Милунке Савић који су сачекали двојицу председника рекли су да је она била хероина, али и изразили захвалност француском председнику и Француској.

Макрон им је захвалио, рекавши да му је веома драго што је дошао да се поклони сенима Милунке Савић.

“Ја сам доста читао о њој и због тога смо желели да дођемо овде да одамо почаст Милунки Савић”, рекао је Макрон.

Он је захвалио и породици што одржавају национално, али и породично сећање на њу. Како је рекао Вучић, Србија нема већег јунака од Милунке Савић и она је у срцу сваког човека.

“Њен живот је специфичан, кроз њен живот испричате сву трагедију Србије и српског народа”, рекао је Вучић Макрону.

Одавање почасти најодликованијој жени Првог светског рата још једно је подсећање на велики допринос који је Србија дала у Великом рату.

Медији преносе и да је лично Емануел Макрон тражио да се у агенду уврсти и одавање почасти Милунки Савић, која је одликована и француским орденом Легије части.

Милунка Савић била је наредник у Другом пуку српске војске “Књаз Михаило”, а због њене неизмерне храбрости Французи су је прозвали “српска Јованка Орлеанка”.

У борбама је рањавана девет пута, а први пут је решила да се пријави као доброваљац 1912. године за учешће у Балканском рату и то под именом Милун Савић.

У Балканским ратовима 1912. и 1913. године борила се преобучена у мушкарца, а да је женско откривено је у болници, у коју је примљена после рањавања у Брегалничкој бици, што је било скоро годину дана након приступања српској војсци.

И за Први светски рат пријавила се као добровољац, примили су је Војвода Путник и Краљ Александар, који ју је одредио у Други пук.

Била је део “Гвозденог пука”, најелитнијег Другог пука српске војске “Књаз Михаило”, а истакла се као бомбаш у Колубарској бици.

За вишеструко херојство, тада је добила Карађорђеву звезду са мачевима.

У јесен 1915. године у Македонији је тешко рањена у главу и тако повређена се повлачила преко Албаније, да би се након неколико месеци опоравка вратила на Солунски фронт, где је учествовала у биткама, на лето и јесен 1916. године.

У бици на Кајмакчалану, истакла се када је “гвоздени пук” био прикључен 122. француској колонијалној дивизији и то заробљавањем 23 бугарска војника.

Добила је многа одликовања, међу којима и два француска ордена Легије части и медаљу “Милош Обилић“, а једина је жена на свету која је одликована француским орденом Ратни крст са златном палмом.

Била је поштована широм Европе и позивана на прославе јубилеја, обиласке ратишта, полагање цвећа на гробове палих, где је одлазила обучена у шумадијску народну ношњу, украшену добијеним одликовањима.

Након три мождана удара, умрла је 5. октобра 1973. године у Београду.

Сахрањена је на Новом гробљу, у Београду, а њени посмртни остаци пренети су из породичне гробнице у Алеју великана, 40 година након смрти, 10. новембра 2013. године.

 „Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here