1. 02. 2020.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да Србија, као земља која је уз Црну Гору најдаље одмакла у преговарачком процесу са ЕУ, може да бира да ли ће надаље користити већ потписан преговарачки оквир или нову методологију. Додао је да су његове личне симпатије на страни нове методологије. Комесар Вархеји потврдио да Србија, шта год урадила у европским интеграцијама, не може напред, ка ЕУ, без договора са Приштином.

“Моје личне симпатије, као председника, су на страни нове методологије и захвалан сам државама чланицама ЕУ које су то желеле”, рекао је Вучић, након састанка са комесаром за суседску политику и проширење Оливером Вархељијем.

” Желим да потврдим нашу посвећеност европском путу Србије, нашу одлучност да будемо део ЕУ, али и део разговора како на најбољи могући начин да покажемо људима предности, да могу да додирну оно што је ЕУ, а не да то буде само у ‘неким облацима'”, истакао је председник Србије.

Председник Вучић је рекао да сада нема свих параметара, те да ће се наставити проучавање нове методологији, а коначне одлуке биће донете у наредном периоду.

Вархељи му је, каже, представио први део нове методологије, о којој се говори у последње време у Србији, али и у Бриселу.

“Желим да изразим задовољство и напорним радом Европске комисије, и његовим личним, као и оним што сада можемо да видимо у оквиру нове методологије”, рекао је Вучић.

Указао је да Србија мора да ради на фундаменталним поглављима, међу којима су поглавље 23 и 24, која се тичу владавине права.

Пренео је да је са европским комесаром разговарао и о балканској инцијативи “Мини Шенгена”, који се тиче слободног протока робе, људи, капитала и услуга у овом региону.

“Изнео сам идеју да би Србија желела са неким чланицама ЕУ да постане део Шенген споразума, јер сматрамо да би то било од огромног значаја за нашу земљу да имамо отворене границе према Европи, а мислимо да Србија може у безбедносном и сигурносном смислу да гарантује важан утицај у обезбеђивању сигурности”, нагласио је Вучић.

Вучић је истакао да су то идеје о којима треба да се разговара у ЕУ, како би видели шта од тога они желе и шта ми можемо.

“Ми смо веома захвални начелима на којима своју политику према Балкану заснива Европска комисија. Верујем да ће се наставити процес европских интеграција. Ми смо животно заинетерсовани и то је за нас од посебног стратешког значаја”, нагласио је Вучић.

Говорећи о Вархељију, указао је да се ради о нашем “комшији”, који је нама најближи јер је из Сегедина, и да је реч о изузетном човеку који ће разумети потребе целог региона, а посебно нас из Србије.

Оливер Вархељи изјавио је да је његов циљ да бар једна земља на Западном Балкану током његовог мандата постане спремна за улазак у Европску унију.

Оливер Вархељи

Истакао је да је и после објављивања нове методологије процеса приступања, проширење ЕУ на Западни Балкан геополитички приоритет.

“Геополитика почиње у нашем суседству у срцу Европе, на Западном Балкану. Добро је што сам овде (у Београду) јер желим да оснажим наше поруке и наше везе са земљама на Балкану, посебно са онима које су већ у процесу преговарања у приступању, јер постоји напредак, а ја желим да га убрзам, радећи заједно са Србијом”, рекао је Вархељи.

Он је рекао да је његов циљ да до краја мандата, у наредне четири и по године, макар једна земља из региона Западног Балкана, буде спремна за приступање.

“На томе радим, то је моја мисија за наредне четири и по године и надам се да ћу у Србији за то имати пуно партнерство”, рекао је Вархељи.

Наводећи да конференција није место за изношење детаља о методологији преговора о приступању, рекао је да постоје четири принципа на основу којих је ЕК желела да освежи процес који ће, каже, дати јасан правац куда треба да се иде кад је реч о проширењу.

Први је, наводи, кредибилитет, како би земље ЕУ биле боље упознате и узеле у већој мери у обзир проширење на Западни Балкан, али и да би процес био предвидљивији не само за земље чланице, већ и за земље које желе да приступе ЕУ.

Рекао је да је други елемент плана, који ће ускоро бити објављен, отварање преговра ЕУ са Северном Македонијом и Албанијом.

Треба да се ради на ажурирању извештаја за те две земље, како бисмо добили “зелено светло” за отварање поглавља до Самита ЕУ – Западни Балкан у Загребу.

Трећи стуб, према његовим речима, је нова стратегија економског развоја и инвестиција за цео регион, како би се знатно убрзале и приближиле економије Западног Балкана ЕУ.

“Да помогнемо земљама да створе тржишну економију која је отпорна, функционална, да их подигнемо на виши ниво, створимо привредни раст, отварање радних места, јер овај регион има огроман потенцијал и треба заједно да радимо”, рекао је Вархељи. 

За ЕУ ће у наредном периоду велики прироритет бити регионална сарадња, изјавио је Оливер Вархељи, те у том контексту похвалио иницијативу познату као “Мини Шенген”.

Региоанлна сарадња ће, истиче Вархељи, бити посебно ојачана кроз нову методологију за проширење ЕУ и предстојећи самит у Загребу.

Каже и да би у првом плану требало да буде стратегија економског развоја и реформе, као и да економски напредак и реформе врло интензивно напредују у Србији.

Оливер Вархељи је рекао да су за цео регион “односи између Србије и Косова кључно питање”.

“Сви гледамо у обе земље, како би оне могле да дођу до дугорочно мирног решења, али то не може само од себе да се догоди”, рекао је Вархељи и додао да је зато потребан договор.

Тако је одговорио на опаску новинара да се стиче утисак да, ма шта Србија урадила у еврпским интеграцијама, да то нема везе док се не договори нешто са Косовом и да тек онда еврпски пут иде брже.

Вархељи је рекао и да Приштина треба да укине таксе, што је, каже, први корак за обнову разговора.

Александар Вучић је додао и да се нада да разговори Београда и Приштине могу да буду разговори одговорних људи.

Истакао је да су за то увек потребне две стране, а Београд се, подсећа, до сада увек понашао озбиљно и одговорно.

Вучић  је истакао и да је важно да се разговара и да се, пре свега, очувају мир и стабилност, а затим да се покуша да се дође до неког решења. Вучић је нагласио да верује у рагзоворе, као и у четири велике слободе – протока робе, капитала, услуга и људи.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here