1. 05. 2019.

Око 400 милиона Европљана из 28 земаља чланица ЕУ од данас до недеље бираће своје представнике за Европски парламент у наредних пет година.

Први на гласање излазе данас Холанђани и Британци, док ће у највећем броју држава чланица европски избори бити одржани у недељу, 26. маја.

Резултати који ће одредити састав деветог сазива Европског парламента биће познати истог дана око 22 часа.

Сваких пет година од 1979. године грађани земаља чланица ЕУ бирају своје представнике за Европски парламент као једино тело ЕУ које се бира директно на изборима.

Као и на претходним изборима 2014. године, и сада се бира укупно 751 посланик из 28 држава чланица.

Посланици се бирају пропорционално, тако да мање чланице као што су Малта или Луксембург имају по 6 посланика, док највише посланика Европског парламента долази из Немачке (96) и Француске (74).

Велика Британије ће поново имати 73 места у Парламенту у Бриселу све до завршетка процеса ратификације повлачања из ЕУ.

Планирано је да се након Брегзита број посланика у Европском парламенту смањи на 705 при чему би 27 места било додељено другим земљама чланицама.

Према проценама аналитичара и истраживању јавног мњења у ЕУ, очекује се да и у новом сазиву Европског парламнета тренутно водеће, али и најстарије снаге европског десног и левог центра и даље одрже парламентарну већину.

Последње процене су да ће тренутно највећа Европска народна партија (ЕПП) и поред пада са тренутних 217 места остати најмногобројнија са очекиваних 180 посланика.

За њом долазе Социјал-демократе (СД) са очекиваних 149 посланика (у односу на 188 из постојећег сазива), Алијанса либерала и демократа ( АЛДЕ) са 76 и Зелени са очекиваних 57 места у новом сазиву Европског парламента.

Поред пада броја тзв “традиционалних странака”, очекује се да у деветом сазиву Европског парламета странке крајње деснице освоје више мандата.

Последња истраживања говоре да би политичка групација Европа нација и слобода (ЕНФ) на челу са посланицима француског Народног фронта Мари Ле Пен мога да овога пута добије 62 посланичких места у односу на 37 из постојећег сазива.

И поред видног јачања популиста и пораста њиховог броја у Европском парламенту не очекује се да то у већој мери утиче на сам рад Парламента како због и даље јаких странка “центра” тако и због идеолошке подељености међу популистима који ни у претходном сазиву Европског парламента нису могли да формирају већу и утицајнију коалицију.

Однос снага у Европском парламенту зависиће и од излазности на европске изборе.

Аналитичари процењују да популисти имају “релативно стабилну базу” гласача од око 10 процената и да би остале странке требало да више раде на предизборним кампањама како би анимирале Европаљане који су сваке године све мање заинтересовани за европске изборе.

Од првих избора 1979. године када је проценат бирача био и највиши 62 процента, на претходне изборе за Европски парламен изашло је 43 одсто оних који имају право гласа у ЕУ 28.

У Словачкој је исте 2014. годне на европске изборе изашло тек 13 одсто бирача.

Иако у седишту ЕУ у Бриселу наглашавају чињеницу да све више Европљана верује да њихов глас “прави разлику” у систему доношења одлука у ЕУ, поједина национална истраживања говоро супротно.

Тако тек сваки четврти Немац зна ко је водећи кандидат највеће Европске народне партије иако је у питању немачки кандидат Манфред Вебер.

Поред врло различитих предизборних камапања које се воде у 28 држава чланица односно различитих тема које су домирају кампањама Европљани су тек недељу дана пред изборе могли да виде сучељавање шест водећих кандидата политичких групација.

По инаугурацији новог сазива Европскопг парламета, заказаној за 2. јул, парламент ће кренути у избор новог председника Европске комисије, а током септембра и октобра одвијаће се и дебате европских посланика са кандидатима за нове комесаре који би требало да ступе на дужност почетком новембра у оквиру новог сазива Европске комисије.

Поред тога што одлучује ко ће да седи у Европској комисији, уз могућност процене рада комесара па и распуштања целе Комисије, Европски парламент има улогу да усваја законе које предлаже Европска комисија, а одборава Европски савет.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here