Mesto za reklamu
  1. 11. 2020.

Српска православна црква и верници данас обележавају успомену на пренос моштију Светог Георгија и обнову храма где је положено његово тело.

Свети Георгије или Свети Ђорђе је био великомученик и борац за хришћаство, који је честа крсна слава код Срба. На данашњи дан православни верници се присећају преноса његових моштију  из Никомидије у град Лида Палестинска.

Овај светац се у нашем народу слави два пута годишње, као Ђурђиц 16. новембра и 6. маја, као Ђурђевдан, када се обележава дан његове смрти.

Празник Светог Ђорђа обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и као једна од најчешћих слава православних Срба.

На иконама се најчешће представља на коњу, како убија аждаху, док се на иконама за празник Ђурђиц приказује без коња, у стојећем ставу, са копљем или мачем у руци.

У неким крајевима Ђурђиц се слави и као имендан, па према обичајима, људи који се зову Ђорђе, Ђурђица, Ђока, Ђурђа, али и Георгије, Георгина, Гина… данас ништа не би требало да раде већ да дан посвете Светом Ђорђу и молитвама. Таквим особама ће и читав наредни период, народ каже, бити срећан.

Дани од Ђурђица до Светог Мрате (24. новембра) називају се Мратинци или Вучији дани јер је свети Мрата заштитник вукова. Према предању, у тим данима светац надгледа како ко ради, затим нареди вуковима да казне онога ко није био вредан, а домаћина који не иде у цркву и не поштује Светог Мрату, највише кажњава јер му пошаље хромог вука, познатог као кривељан.

У данима од 16. до 24. новембра ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Жене не раде ручне послове, а верује се и да би кројачи и обућари требало да одмарају.

Код старијих људи постоји веровање да ако је време за Мратинце магловито, и зима ће бити магловита и променљива, а ако је ведро, зима ће бити јака.

У црквеном календару Ђурђевдан је обележен црвеним словом, а иако Ђурђиц није, сматра се да је од великог значаја за православну цркву.

 „Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here