1. 11. 2020.

Данас је Српска православна црква и верници прослављају Сабор Светог Архангела Михаила, празник у народу познатији као Аранђеловдан. Сабор Светог Архангела Михаила уписан је у црквеном календару црвеним словом и веома је поштован међу православцима.

Аранђеловдан се увек обележава 21.новембра у знак сећања на једног од анђела који су се са војском свих анђела супротставили силама зла.

Анђели су духовна, бестелесна бића, извршавају Божију промисао, има их веома много и према хијерархији подељени су у девет рангова или чинова.

Највиши међу анђелима су седморица арханђела, међу којима је Михаило, који има још и титулу архистратига, по којем је овај празник добио име.

Верује се да је анђео Михаило први ступио у борбу са злим духом и то име по црквеном тумачењу означава “оног који је као Бог”. На грчком језику реч “архи” значи главни, први, а “ангелос” значи весник, анђео.

Веровање каже да тај анђео није умро и да и даље по потреби силази међу људе, на земљу, као путник или просјак.

Арханђел Михаило је, према веровању, “живи светац” и у народу постоји погрешна традиција да славари не спремају жито (кољиво) за Аранђеловдан и Илиндан, јер кажу да су то “живи свеци”. Истина је да не постоје “мртви свеци”. Сви светитељи су живи, јер у Богу нико не може бити мртав, пошто је Бог – Бог живих а не мртвих.

Међу анђелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима и свих укупно светој вољи Божијој.

Сваки народ, као и сваки хришћанин, има свога анђела заштитника.

Свети владика Николај Жички записао је у “Охридском прологу” да треба увек имати на уму да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у присуству свога анђела заштитника, а на дан Страшног суда сабраће се све огромно мноштво анђела небесних око престола Христова, и пред свима њима објавиће се дела, ријечи и помисли сваког човјека.

На иконама се арханђео Михаило представља са крилима, у војводској одежди, са мачем у једној и кантаром у другој руци, јер према народном веровању, он у часу смрти узима људску душу.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here