- 04.2019.
Српска православна црква обележава Благовести, празник сећања на сусрет девице Марије и архангела Гаврила, који јој је, према Јеванђељима, саопштио да ће родити спаситеља људског рода.
Празник Благовести је један од 12 највећих хришћанских празника. Слави се у знак сећања на “благу вест”, када је, према црквеном учењу, арханђел Гаврило објавио Богородици да је Дух свети њу одабрао да буде мајка Исусу Христу.
Благовести – то је празник када светкујемо долазак Архангела Гаврила који је јавио Богородици благу вест да ће она зачети од Духа Светога (без мушкарца) и родити Сина Божијег као Сина Човечијег, са именом Исус Христос.
Пресвета Дева Марија је пристала на то тек пошто је проверила Архангела. Јер она се тајно заветовала Богу да ће увек бити девојка, а то је знао само Бог, њен тобожњи муж Јосиф и она сама. Она је знала из Библије да се и ђаво може јавити у облику светлог Ангела. Зато није била лаковерна, као наша прамати Ева.
На празник Благовести, Богородица је својом послушношћу Богу исправила Евин грех непослушности. Ева је употребила своју слободу на зло и на радост ђавола, а Богородица је употребила своју слободу на свету службу Богу и смирено ускликнула “Ево слушкиње Господње, нека ми буде по твојој речи!” Благовести се празнују 25. марта по старом (7. априла по новом) календару.
Благовести спадају у радосне догађаје и радосне хришћанске празнике. Славе се увек 7. априла, тачно девет месеци пре Божића.
Са овом благовешћу архангела, “силаском Светог духа на пречисту деву”, почиње обнова човечанства, а речима архангела Гаврила “Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом”, отвара се историја Новог Завета и почиње преображај човечанства.
Сматра се да од Благовести почиње сетва јарих жита. Такође, верује се да је тај дан срећан за калемљење воћа. Некада се народ у селима бојао зиме, све док тај дан не прође.
Дан после празника Благовести, црква слави Светог архангела Гаврила који је, према записима Четворојеванђеља, задужен за радосне вести.
„Српска стварност“
