- 01. 2019.
Зимски Крстовдан, празник посвећен крштењу првих хришћана али и сећању на велике мученике и страдалнике светог Теона и светог Теопемта. Сутра, на Богојављење, завршавају се некрштени дани. У недељу је велики празник и крсна слава многих Срба – Јовањдан.
Српска Православна Црква данас слави зимски Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Крстовдан је непокретан празник и слави се, увек уочи Богојављења – када православни верници пливају за Часни крст, као сећање на крштење Исуса Христа, када га је Јован Крститељ крстио у реци Јордану.
За разлику од летњег Крстовдана, који се слави 27. септембра и који је у календару обележен црвеним словом, јер симболизује успомену на проналажење Часног крста на коме је Исус разапет, овај празник је у црквеном календару обележен црним словом.
Обичај је у српском народу да на данашњи дан верници строго посте, најчешће на хлебу и води, јер се тако припремају „за очишћење душе пред испијање Богојављенске водице, која се освешћује у православним храмовима“. У народу је позната изрека “Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости”.
У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива. Освећена вода, из храмова, најчешће се чува преко године у кући и користи само у изузетним приликама.
Крстовдан се слави увек уочи Богојављења, као сећање на крштење Исуса Христа којим је почела његова мисија и проповедање хришћанске вере.
“Српска стварност“
