- 10. 2019.
Српска православна црква празнује дан Преподобне мати Параскеве, Свете Петке, заштитнице жена, светитељке која је помагала болеснима и сиромашнима. Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља.
Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку.
Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Поред храмова посвећених Светој Петки често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести.
Рођена је у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају 10. или почетком 11. века.
Потицала је из имућне и побожне породице. Замонашила се после смрти родитеља у цркви Свете Софије у Цариграду, где је добила име Параскева.
Према предању, многе године провела је у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.
На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. године, према једнима је отео, а према другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново.
Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.
Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану.
Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград.
Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у Цркву Света три јерарха, где су и данас.
„Српска стварност“
