- 12. 2021.
Српска православна црква прославља данас Светог Андреја Првозваног, првог следбеника и првог апостола Христовог, који је страдао на крсту због оданости новозаветној вери. Kао свог заштитника прославља га и двор Kарађорђевића Свети Андреј је апостол Цариграда и Русије, а био је и патрон Руског царства и царске породице Романових.
Према предању, Свети Андреј био је старији брат Светог апостола Петра и ученик Светог Јована Kрститеља, а Јеванђеље је проповедао у Византији и Тракији, у дунавским земљама, а потом у Русији и око Црног мора, у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где је страдао. Својим чудесним моћима исцелио је многе болесне, међу којима и жену царског намесника у граду Патри, коју подиже из постеље, те је она прихватила хришћанску веру.
Због тога се силно разгневио намесник Етеата и наредио да се Свети Андреј разапне на крст и избоде копљима, што је и учињено.
Али ни тада није одустао Свети Андреј, већ је тако рањен и измучен и са крста делио народу корисне поуке, проповедавши веру хришћанску.
Усрдно се молећи Богу, своју душу му је предао у 62. години.
Kако је за живота исцељивао убоге и болесне, тако је настављено и након његове смрти деловање његових чудесних моштију, кажу предања.
Светитељева глава сад се налази у Риму, а једна рука у Москви.Према народним веровањима, Свети Андреј се сматра заштитником великих животиња. Са њима разговара, а оне су му покорне.
Некада су цигани мечкари славили Андријевдан, верујући да овај светац кроти медведе као псе, а да светом путује јашући на овој звери.
Уочи Андрејевог дана, кувао се кукуруз за медведе, или посебан колач – мечкина побојница, којим се тобоже завезивала чељуст медведу, да не коље стоку.
За овај дан су везане и многе забране: у Шумадији се не штави кожа, нити се било шта са њом ради, а у Хомољу не ради се ништа са одећом – да је мечке не би поцепале.
Воденичари скупљају прилоге у брашну, од кога праве „хлеб за мечку“, за који тврде да остаје свеж годину дана.
„Српска стварност“
