- 12. 2020.
У трећу недељу пред Божић славе се детинци, празник деце. Тога дана ујутру рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу.
За везивање се обично користи каиш, гајтан или обичан канап, или обичан дебљи конац. Обично се завежу ноге или руке, па се једним делом канап завеже за сто или столицу.
Везивање на Детинце, Материце и Очеве има вишеструку симболику. Прво симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама. Друго, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе откупити у свим споровима пред земаљским судовима, а посебно на последњем Страшном суду, где ће се само вредновати оно што је човек добро у свом животу учинио.
Добра и штедљива деца прикупе нешто средстава штедњом па за тај дан набаве неку част и „дреше“ се онима који их вежу.
Ово међусобно везивање и дрешење је заправо узајамни поклон љубави, који ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима, попут оне коју су створили источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се, уз поклоне, у Витлејемској пећини.
Обичај је да се данас припреми и леп, свечани, обавезно посни ручак, око кога ће се окупити цела породица јер је ово, пре свега, празник који треба да зближи децу и родитеље.
„Српска стварност“
