Mesto za reklamu
  1. 05. 2020.

Дан победе над фашизмом је дан када је нацистичка Немачка потписала капитулацију у Другом светском рату. Слави се 9. маја, иако је Други светски рат коначно завршен тек неколико месеци касније безусловном капитулацијом царског Јапана после трагичне употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију.  Девети мај се слави и као Дан Европе.

Наиме 9. маја 1945. (по московском времену) године совјетски маршал Жуков ратификовао је испред Савезника споразум о немачкој капитулацији, који је дан раније у име Трећег рајха потписао немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел.

Почев од тада, овај дан се свечано обележава у великом броју земаља света, и то у Русији, Јерменији, Азербејџану, Белорусији, Грузији, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Таџикистану, Туркменистану, Украјини, Узбекистану и Израелу од 2000.

У име Немачке акт је потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име Совјетског Савеза маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер.

Потписивањем споразума о немачкој капитулацији формално је завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа још неколико дана давали отпор, између осталих и у Југославији (до 15. маја).

У рату који је трајао нешто мање од шест година, учествовала је 61 држава и око 110 милиона војника, а погинуло је између 55 и 60 милиона људи, а њих око 35 милиона је рањено.

Тачни подаци о жртвама, посебно на подручју некадашње Југославије, никада нису утврђени.

Дан победе над фашизмом традиционално се обележавао војном парадом и низом других манифестација. Ове године поводом 75 година победе над фашизмом била је планирана велика парада у Москви. Међутим, све је одложено због пандемије вируса корона и померено за месец дана касније. Ипак, данас –  9. маја ће изнад Црвеног трга пролетети 75 авиона и хеликоптера.

Дан победе над фашизмом је и Дан Европе 

Девети мај обележава се и као Дан Европе, јер тог је дана 1950. године министар спољних послова Француске Роберт Шуман објавио декларацију којом је позвао на успостављање новог поретка у којем не би било места за сукобе међу европским земљама.

Суштина његове идеје била је у успостављању заједничких тела, тачније односа, најпре у производњи и дистрибуцији угља и челика као темеља индустријске снаге.

Наредне године основана је Европска комисија за угаљ и челик, која је временом прерасла у Европску економску заједницу, да би четири деценије касније, 1991. у холандском градићу Мастрихту била проглашена Европска унија.

Европски савет је 1955. године у Милану одлучио да се дан објављивања Шумановог плана, 9. мај, обележава као Дан Европе.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here