1. 11. 2019.

Kosovo није имунo на старење становништва и депопулацију којa погађа друштва широм Балкана.

У повељи српског православног манастира Високи Дечани – који се налази на западу Косова – из 1330. године, забележен је број насеља и кућа у околини овог манастира и на простору садашње северне Албаније. Повеља показује да је овде живело већински српско становништво.

Неки албански историчари тврде да то није случај, наводећи да су српски званичници „словенизовали“ албанска имена како би их асимиловали.

Историја Косова је увек била рат другим средствима па је зато лакше пронаћи детаљне анализе о томе колико је Срба и Албанаца живело на Косову у било ком тренутку током протеклих векова него што је пронаћи анализе броја, трендова, а самим тим и потреба људи – а не Срба, Албанаца и других народа који данас живе на Косову.

Статистички подаци су обликовани или изманипулисани на начин да иду у корист једној или другој страни или су пак једноставно рађене слободне процене нагађањем – што значи да је обављање утемељене анализе демографије Косова много теже, него на било ком другом месту на Западном Балкану.

Фото: БИРН, Еwелина Карпоwиак/Клаwе Рзецзy; Промена у броју становника Косова од 1960 и пројекција броја становника до 2060, према подацима АСК и Еуростата

На пример, према Еуростат-у, статистичкој агенцији ЕУ, која своје податке узима из Агенције за статистику Косова (АСК), Косово је 2010. имало 2,2 милиона становника, а 2011. године 1,79 милиона.

Дакле, да ли је више од 400.000 људи изненада умрло или емигрирало? Наравно да се није десило ни једно, ни друго.

    “Објашњење које стоји иза ове статистичке литице помаже нам да разумемо како је политика довела до тога да је веома тешко сазнати колико људи живи на Косову”.

У попису који је спровела Југославија 1981. године забележено је укупно 1,58 милиона становника, од чега су 77,4 одсто били Албанци, а 14,9 одсто Срби и Црногорци.

До следећег пописа 1991. године, српски лидер Слободан Милошевић је укинуо аутономију Косова, а Албанци су бојкотовали попис, што значи да је југословенски Савезни завод за статистику морао да процени њихов број.

Овај Завод је донео закључак да је на Косову тада живело 1,97 милиона људи, од којих су 82,2 одсто били Албанци.

Заправо, број становника на Косову био је мањи, јер су у попису југословенског становништва убрајани и они који раде у иностранству, као и њихове породице.

Према проценама Завода из 1989. године, Косово је имало свега око 1,87 милиона становника.

Међутим, током деведесетих година неретко се могло прочитати да Косово има најмање два милиона становника.

Када је 2011. године обављен први послератни попис становништва, откривено је да број становника на Косову далеко мањи него што је ико мислио – чиме се објашњава нагли пад броја становника у подацима Еуростата.

Фото: БИРН, Еwелина Карпоwиак/Клаwе Рзецзy; Број становника 2018, пројекција броја становника 2050, пројекција процента смањења броја становника, просечан број рођене деце по жени, просечна старост становника и животни век.

Главни разлог за настанак грешке био је пад стопе наталитета, који је био изузетно висок током читавог периода Југославије.

Жене су 1950. године у просеку рађале 7,6 деце. До 1981. године овај број је пао на 4,58. До 1991. године, износио је 3,58, а на крају 2015. године пао је испод стопе замене генерација на 2,00 где је и остао и у 2018. години.

Међутим, до пописа становништва 2011. године, процене су вршене тако што су употребљаване више стопе наталитета од реалних.

Такође, нису постојали тачни статистички подаци о томе колико је људи отишло, било у Србију – када су у питању Срби, или у остатак света – као што је то био случај са косовским Албанцима.

Иако је попис становништва из 2011. био први попис који је дао поузданију слику косовског становништва још од 1981. године, сада су косовски Срби бојкотовали, односно попис није одржан у четири општине на Северу које су под контролом Срба. Тако је АСК био приморан да процени њихов број.

Према веб-сајтовима четири северне општине са већинским српским становништвом, овде живи 70.430 становника, али ако искључимо студенте, посебно из других делова Србије, можемо рећи да је тај број можда из политичких разлога преувеличан.

    “Српско становништво на Косову брзо стари и смањује се. Не постоји довољно радних места за општу популацију, а према томе још мање за косовске Србе, од којих већина не зна албански”.

Председник Србије и косовски председник прошле године су разматрали идеју размене територија и људи, при чему би се Север Косова разменио за Прешевску долину са већинским албанским становништвом на југу Србије (а чије је албанско становништво такође бојкотовало последњи попис становништва у Србији).

Из перспективе Србије, уколико дође до размене територија, један од проблема је то што ће већина косовских Срба остати на југу – осим ако су подаци ових општина исправни. Међутим, докази из српских извора сугеришу да нису.

Број деце уписаних у школе и подаци Српске православне цркве указују на то да на Косову живи око 100.000 косовских Срба, од којих око 40 одсто живи на Северу, а остатак на југу.

Ако се сумња да је број становништва на Северу Косова стављен у службу политичких циљева испостави као тачна, ово не би био први такав случај у скоријој историји.

Током 1980-их, када је стопа наталитета међу Албанцима била изузетно висока, српске политичке снаге су тврдиле да косовски Албанци намерно оснивају велике породице како би учинили Косово својим – занемарујућу чињеницу да сиромашна друштва у којима већина жена не ради обично имају висок наталитет.

Ипак, ово је био моћан аргумент који је помогао Милошевићу да дође на власт – прекретница која је довела до разарања Југославије.

Истовремено, великим породицама биле су потребне земља и куће, а овај пораст становништва довео је до тога да велики број Срба прода своју земљу и куће Албанцима и оде у Србију где би са тим новцем могли да купе далеко више од онога што су имали на Косову.

У периоду после рата 1999. године, када су Срби побегли пред етничким чишћењем, српски званичници тврдили су да је око 220.000 Срба дошло у Србију – што значи да је већи број Срба отишао тамо него што је заправо живело на Косову. Према попису из 1991. године, у коме су учествовали Срби и Црногорци, забележено је 215.346 Срба и Црногораца, као и 42.806 Рома, од којих су многи такође тада патили у том периоду.

У ствари, детаљном анализом који је спровео истраживачки центар Европске иницијативе за стабилност утврђено је да је око 65.000 људи заправо побегло.

Агенције УН су тада користиле бројке српских власти, дајући им веродостојност.

Фото: БИРН, Еwелина Карпоwиак/Клаwе Рзецзy; Земље које ће према проценама, до 2050 изгубити највећи број становника

Широм Балкана постоје трендови који указују на старење становништва и смањивање друштава из којих млади и способни емигрирају у великом броју.

Међутим, сада када је стопа наталитета захваљујући исељавању пала испод стопе замене генерација, албанско становништво на Косову, а самим тим и целокупно становништво, такође је почело да стари и опада.

Према анализи АСК, становништво на Косову би до 2061. могло да падне на 1,49 милиона.

У 2017. години, 25 одсто становништва имало је 14 или мање година, а осам одсто становништва је било старије од 65 година.

До 2061. године, најмлађој старосној групи можда ће припадати само 13 одсто становништва, а старијој 27 одсто.

Питање емиграције је спорно и политизовано. Такође, тешко је извршити попис избеглица због недостатка података.

    “Захваљујући демографској експлозији, нарочито током 1980-их, Косово данас има најмлађу популацију у Европи”.

Током периода Југославије постојала су три главна тока емиграције: косовски Албанци и Срби који су отишли ​​да раде у иностранство као такозвани гастарбајтери, косовски Срби који су отишли ​​у Србију и косовски Албанци који су отишли ​​у друге делове Југославије.

Разарање Југославије блокирало је легалну емиграцију, осим оних људи који су тражили азил.

У периоду од 2013. до 2016., број економски мотивисаних захтева за азил који су грађани Косова поднели у ЕУ, укључујући и оне за које је откривено да илегално бораве у државама ЕУ, био је огроман – 229.005.

Сада се отвара ново поглавље – док људи са Косова не могу да путују без визе у Шенген зону, земље попут Немачке и Хрватске дају им радне дозволе на друге начине и у већем броју него што су раније.

Иако се данас можемо поуздати у статистике страних држава о броју косовских грађана који у њима бораве, можемо само да нагађамо о величини дијаспоре, мада се обично сматра да у Европи живи око 700.000 грађана Косова, а мањи број њих живи у Северној Америци и на другим местима.

Овај број се односи само на косовске Албанце, а иако би број косовских Срба који живе изван Косова и Србије био мали, број оних који су рођени на Косову и број њихове деце у Србији не би био мали.

Свако ко је рођен на Косову или има једног родитеља који је регистрован као држављанин Косова може да добије држављанство и да гласа.

У 2018. години, 111.826 људи са Косова живело је у Швајцарској, 218.150 у Немачкој и 25.025 људи у Аустрији.

У периоду од 2010. до 2018. године, 25.311 људи са Косова добило је швајцарско држављанство, али и у претходним годинама велики број грађана Југославије или Србије је такође добио држављанство, тако да је на основу тих података немогуће знати ко је са Косова или ко је био Србин или Албанац.

Немачка је започела да бележи стопу натурализације са Косова тек од 2008. године. Од тада до 2018. године забележено је укупно 33.966 натурализација.

Узимајући у обзир ове бројке, сасвим је могуће да је укупна дијаспора у Европи, укључујући децу са страним држављанством, двоструко већа од забележеног броја косовских држављана у иностранству, тако да је овај број заправо заиста износи око 700.000 људи.

Према Међународном монетарном фонду, дознаке из дијаспоре су у 2018. години чиниле 11,8 одсто бруто домаћег производа.

Просечна старост становништва на Косову је 29,06, док је у Албанији 36,07, а у Србији 43.

Косово би требало да има више користи од младог становништва него што је то у стварности, али мањак радних места и могућности остају препрека развоју и дају подстицај исељавању.

Трендови су ипак јасни. Косово годинама – чак неколико деценија – заостаје за остатком Балкана када је у питању старење и смањење становништва, али уколико се нешто не буде променило, оно ће кренути потпуно истим правцем као и његови суседи.

„Српска стварност“ / Пише: Тим Джуда (Tim Judah), BIRN (Текст је изворно преведен са енглеског)

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here