1. 09. 2020.

Председавајући Социјално-економском савету (СЕС) Зоран Стојиљковић саопштио је данас да ће минимална зарада у 2021. години бити већа за 6,6 одсто и износиће 32.126 динара.

Стојиљковић је на конференцији за новинаре, која је одржана након седнице СЕС-а, рекао да није било консензуса социјалних партнера о висини минималне зараде у 2021. години, уз подсећање на то да су представници синдиката тражили да се она изједначи са потрошачком корпом.

Председник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Љубисав Орбовић најавио је да ће неопорезиви део зараде бити повећан са 16.300 на 18.300 динара, и додао да су синдикати очекивали да ће се у разговорима доћи до минималне зараде од 34.000.

Министар финансија Синиша Мали најавио је да ће пензије од 1. јануара 2021. године бити веће за 5,9 одсто на основу швајцарске формуле.

Мали је поручио да је ситуација у буџету стабилна и да има новца за повећање минималне зараде и пензија.

Он је рекао да ће минимална зарада у наредној години бити повећана за приближно 2.000 динара, што значи да ће минимална цена рада по радном сату бити повећана са 172,5 на 183,9 динара.

Имали смо веома тежак, али конструктиван дијалог, рекао је Мали, додајући да су увек супротстављени ставови синдиката и послодаваца, али и да Влада доноси коначну одлуку.

Влада је, и поред економске кризе, одлучила да повећа минималац, јер сматра да је то важно да би се очувао реални животни стандард грађана, нагласио је он.

Министар је навео податак да је инфлација 1,5 одсто, тако да ће са повећањем минималца од 6,6 одсто, реално повећање бити 5,1 одсто.

Према његовим речима, Влада ће сутра донети одлуку о повећању неопорезивог дела зараде са 16.300 на 18.300 динара, што је приближно осам милијарди динара које ће држава преузети на себе.

Мали је напоменуо да је прошле године минимална зарада била повећана рекордних 11,1 одсто, када је повећање било приближно 3.000 динара.

Он је указао на то да се Влада водила интересом радника, уз оцену да је тачно и то што кажу послодавци да повећање минималне зараде подиже и друге зараде.

Желeли смо да очувамо интересе послодаваца, иако је читав свет погодила највећа криза у историји, рекао је Мали.

Он је рекао и да ће Влада сачекати крај септембра и октобар да се види какво је стање у буџету и да ли ће се и у којој мери ићи и са повећањем плата у јавном сектору, напоменувши да је још рано о томе говорити.

Сутра је половина месеца, знаћемо приливе од домаћег ПДВ-а. Ако нам до краја септембра и у првој пoловини октобра буде добар прилив, имаћемо реалне информације на основу којих ћемо донети одлуку, прецизирао је Мали.

Према његовим речима, Влада сваку одлуку заснива на одговорности, праве се анализе и сагледава стање у привреди и међу запосленима.

Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић навео је да је предлог за повећање минималне зараде од 6,6 одсто Влада дала у складу са тренутним могућностима, истакавши да остају зацртани циљеви у погледу висине плата и пензија до 2025. године.

Нама остаје циљ да просечна плата буде 900 евра и пензија 440 евра до 2025. Ми тај план нећемо мењати јер верујемо да тако нешто можемо да остваримо ако будемо заједно радили, поручио је он.

Према његовој оцени, важно је да постоји дијалог и да синдикати и послодавци буду упознати са чиме држава располаже и какво је стање у привреди.

Ђорђевић је истакао да постоје разлози за оптимизам да ће, када криза прође, Србија бити међу земљама које ће имати највећи економски замах.

Задатак који је Влада Србије поставила јесте да се бори за грађане и нова радна места, нагласио је министар и додао да је ретко где у свету дошло до повећања минималне зараде.

Министар је указао на то да Србија има ту могућност и да је она заснована на реалним основама, и навео податак да се висина минималне зараде приближила за 1.000 динара минималној потрошачкој корпи у односу на прошлу годину.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here