Додик: БиХ и РС пред тешким изазовима, прети распад БиХ. Посланици опозиционих странака напустили седницу

10. 12. 2021.

У Бањалуци је данас у току 24. посебна седница НСРС о преносу надлежности, којој присуствују српски члан Председништва БиХ, председница Српске Жељка Цвијановић, премијер Радован Вишковић, министри у Влади Српске, као и лидери политичких партија са седиштем у Републици Српској.

У уводном излагању на посебној седници на чијем дневном реду је враћење одређених надлежности са БиХ на Републику Српку, Додик је рекао да је ово посебан дан за Републику Српску, као и да не жели бољи аранжман само за Српску, већ и за БиХ.

БиХ и Република Српска су пред тешким изазовима, ако се они не превазиђу прети опасност да ће се БиХ распасти, а Српска кренути ка излазу.

“Дајте да искористимо овај тренутак да утврдимо шта БиХ треба да ради, а шта треба да престане да раде”, рекао је Додик.

Сматрамо, казао је, да БиХ иде у правцу који је за Српску неприхватљив.

“Имам осећај да БиХ иде у кривом правцу, једна за другом мењају се надлежности БиХ, а нико не показује кајање и забринутост”.

По окончању расправе најавио је да ће народ на референдуму одлучити о новом уставу Српске.

Верује, рекао је, да је договор о будућости БиХ могућ.

Више него икада потребан разум да се не оде у сукобе

У једночасовном обраћању посланицима Народне скупштине Републике Српске, Додик је поручио је више него икада потребан разум да данашње стање не оде у сукобе који ништа не решавају.

Додик је рекао да је Република Српска покренула преглед преноса надлежности да бисмо, како је казао, добили анализу ставки у којима БиХ помаже и одмаже.

Истакао је да су носиоци суверенитета у БиХ ентитети а не дејтонска БиХ.

Подсетио је да пренос надлежности настао споразумом ентитета не представља амандмане на Устав БиХ, што је, како је истакао, устврдио и у Уставни суд БиХ када је у својим одлукама нагласио да нема надлежност да утврђује да ли је оспорени акт супротан Уставу БиХ.

Цитирао је сарајевског професора Касима Трнку који је, како је нагласио, закључио да дејтонски Устав представља дисконтинуитет у односу на претходну БиХ јер процедура измене устава у Дејтону није урађена у складу процедурама претходног устава Републике БиХ.

Додик је рекао да је кључна одредба Устава БиХ 3.3.А која каже да све владине функције и овлашћења која нису изричито дефинисана у Уставу БиХ припадају ентитетима, и рекао да је ово основа за иницијативу о враћању надлежности на ниво ентитета с БиХ.

Рекао је да је први стуб Устава одредба да Срби, Хрвати и Бошњаци заједно с осталим и грађанима БиХ чине БиХ, а други стуб је да БиХ чине два ентитета, што, по њему, како каже, значи да су РС и ФБиХ саставнице, а БиХ нема никакво одређење у смислу државног уређења.

Цитирао је америчког званичника из Клинтонове администрације Сендија Бергера да Бошњаке треба наговорити да дозволе одвајање РС ако их не успеју убедити о потреби останка у заједничкој држави и нагласио да су то званични документи Стејт департмента.

Он је навео одредбу Устава БиХ да одредба о недозвољавању преласка војска ентитета с територије једне на други ентитет јасно показује да по Уставу БиХ постоји ентитетска војска, те је нагласио да ово није поштовано.

Додик је нагласио да је следећи корак закључак да нема конститутивних народа и да би на тај начин лакше могли БиХ предати муслиманима.

Цитирао је и Николаса Брнса, високог америчког званичника, који му је, како каже, рекао да Срби треба да буду национална мањина у БиХ а да БиХ припада бошњачком народу.

Додик је рекао да формирање Оружаних снага БиХ није урађено на уставан начин, те да су једнине уставне војне формације ентитетске војске. Он је истакао да се поставља и питање смисла успостављања Оружаних снага БиХ, ако се зна да би се она распала истог тренутка када би дошло до рата с суседима, слично као што се распала Југословенска народна армија.

Нагласио је да овакве Оружане снаге само требају НАТО-у, те да се поставља питање да ли је њихова стварна сврха за унутрашњу употребу, посебно ако Срби и Хрвати и даље не буду могли да попуњавају квоте које им припадају.

“Ако смо имали право да дамо сагласност, имамо право да их повучемо. Моја је сугестија да се повучемо и да оставимо рок од шест месеци да се покуша постићи неки договор”, рекао је он и додао да мора постојати уверење да ОС никад неће постати муслиманске оружане снаге.

Прецизирао је да данас треба повући сагласност, али да то не значи да ће одмах доћи до њиховог укидања, и оставио је могућност за разговор о смањењу броја припадника.

Ако не дође до договора, Додик је рекао да треба онда поново размотрити увођење Војске РС, пренеле су бањалучке Независне новине.

Канцеларија високог представника у БиХ упутила је писмо потпредседнику Народне скупштине Републике Српске Денису Шулићу у којем стоји да је његов став о неприсуству представника те канцеларије на посебној седници неприхватљива.

Писмо је потписала заменица високог представника у БиХ и шефица кабинета Кристијана Шмита у Бањалуци Мариан Берец.

“Ово је јасно непоштовање Дејтонског споразума. Верујем да ћете испоштовати своју обавезу из Дејтонског споразума и осигурати несметан рад представника ОХР-а на данашњој седници у складу с Анексом 10 Дејтонског споразума”, стоји у писму, пренео је сарајевски портал Klix.

Шулић је јуче рекао да сматра да је за њега недопустиво да ОХР или било која друга канцеларија на овај начин комуницира с Народном скупштином Републике Српске.

“С обзиром на чињеницу да у БиХ не постоји високи представник па самим тим ни његова канцеларија, не видим било какав основ за њихово присуство посебној седници. Осим тога, само обраћање Народној скупштини у императиву је нешто што не могу прихватити”, саопштио је јуче Шулић.

Опозиција: Споран начин враћања надлежности

За посланике парламентарне опозиције у Народној скупштини Републике Српске споран је начин враћања раније пренетих надлежности, примедбе се односе на прелазни период од шест месеци, који је влади потребан да припреми законска решења, а страхују, кажу, од могућих последица.

За странке владајуће већине посебна седница је историјски дан за Републику српску и одбрану њених уставно загарантованих права, када би све странке требало да покажу јединство.

Председник СДС-а Мирко Шаровић истакао је данас током обраћања на посебној седници НСРС о враћању надлежности, да он лично никада није учествовао у преносу надлежности са Републике Српске на БиХ.

Шаровић је истакао да је легитимно тражити своја права.

“Начин на који власт то тражи је погрешан”, сматра Шаровић, који је истакао да данас нема снаге која је створила Српску, у време, како је рекао, наше највеће војне, економске и људске снаге.

Лидер ПДП Бранислав Бореновић је у свом обраћању рекао да је данашња седница политички опасан блеф, који може коштати Српску.

“Морам рећи да сам у потпуности схватио да је ово опасна игра и фарса, па чак могу да кажем и блеф. Месецима смо слушали о враћању надлежности, да би смо данас имали једну информативну предизборну седницу Народне скупштине. Оно што је евидентно, јесте да то радите са чињеницама да радите у завршној години свог мандата”, рекао је Бореновић, пренела је РТРС.

Председник ДНС Ненад Нешић, изјавио је да подржава сваку написану реч која се односи на анализе о томе како су преношене надлежности на БиХ.

“На десетине закона које је наметнуо високи представник, нису договор ентитета, него дело намесника, али је од власти у Српској затражио одговоре на бројна питања. ДНС никада није гласао за пренос надлежности. Неки други јесу, потврдили су их у оба дома ПС БиХ. Грешке су прављене када су у ПС БиХ верификовани закони високог представника, као и када су усвајани закони из надлежности ентитета, а за које ова НСРС није дала сагласност”, рекао је и додао:

“Добро је да се данас све те грешке признају да се не би поновиле. Сад долазимо до најбитнијег питања – како даље? Ви предлажете да за шест месеци предложите законе да све рестартујемо на дејтонски устави основ”.

Он је поставио питање зашто се чека шест месеци и позвао власт да већ сутра буду усвојени закони о враћању надлежности.

Посланици опозиционих странака напустили седницу НСРС

Посланици опозиционих странака у Народној скупштини Републике Српске напустили су посебну седницу парламента о враћању надлежности пренесених на БиХ и неће учествовати у гласању, изјавио је председник СДС-а Мирко Шаровић.

“Нећемо дати легитимитет овоме што ради Милорад Додик и његова коалиција – рекао је Шаровић новинарима у Народној скупштини Српске, преноси РТРС.

Председник ДНС-а Ненад Нешић каже да нема јединства када је реч о данашњем заседању Народне скупштине Републике Српске.

“Да су желели да постигну јединство пре посебне седнице био би постигнут договор са опозицијом”, сматра Нешић.

Председник ПДП-а Бранислав Бореновић оценио је да се данашња седница парламента Српске одржава у предизборне сврхе.

” Ово ће имати одређене економске последице”, рекао је Бореновић.

Председник СПС-а Горан Селак рекао је да жели јаку и стабилну Републику Српску у финансијском и институционалном смислу.

“Приоритет је био одржавање посебне седнице Народне скупштине о статусу бораца Војске Републике Српске” , рекао је Селак новинарима у Парламенту Републике Српске.

Вишковић: РС има право да се бори за враћање надлежности

Председник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је да РС има право да се бори за враћање својих надлежности које су пренете на БиХ, истакавши да Срби траже да буду уважени као конститутивни народ.

“Нико не може рећи да немамо право да тражимо да се поштују Устав и Дејтон. Тражимо и да будемо уважени као конститутивни народ. А Бошњаци као најбројнији имају највећу одговорност за ситуацију у БиХ, као што је имају Срби у Српској”, изјавио је Вишковић, преноси РТРС.

Упитао је и зашто је проблем када Република Српска тражи да се Дејтон поштује, а није проблем када се он с друге стране крши.

“Како ћемо тако доћи до живота у овој земљи. Мора се сести и разговарати без унапред пројектованих решења”, рекао је Вишковић током посланичке расправе на посебној седници Народне скупштине РС о враћању надлежности.

Цвијановић: Република Српска жели уставни ред, а не неред

Председница Републике Српске Жељка Цвијановић поручила је у свом обраћању посланицима НСРС да је Српска од потписивања Дејтонског споразума и успостављања постојеће БиХ, у континуитету била изложена различитим изазовима и притисцима, али да нема намеру да узурпира било шта што по Уставу припада неком другом нивоу власти.

“Ниједна активност институција Републике Српске не излази и неће излазити из уставног оквира, нити ће угрозити Уставом предвиђену расподелу надлежности”, рекла је Цвијановићева.

Нагласила је да је Народна скупштина Републике Српске, као највише представничко тело, право место да се још једном истакне да на политичкој агенди у Српској не постоји никакав рат или сецесија.

“Наша једина платформа деловања јесте заштита уставно-правног положаја Републике Српске, онако како је он предвиђен Дејтонским споразумом и његовим Анексом 4 и отварање могућности за коначно искрене и партнерске односе са политичким представницима других народа. Ценимо да би ово служило очувању и оздрављењу БиХ”, рекла је.

Цвијановић сматра да је то “преко потребно јер је већ годинама на сцени једнострано, лобистичко и адвокатско деловање појединих међународних фактора искључиво у корист једног конститутивног народа чији политички представници, све док имају такве адвокате на својој страни, одбијају могућност било каквог дијалога са политичким представницима друга два народа о свим питањима кључним за судбину БиХ”.

Подсетила је да је позив за разговоре упућен, између осталог, и на основу закључака Народне скупштине, али и на друге начине, те да су такви позиви редовно игнорисани.

“Али, ми и даље позивамо на разговоре и наставићемо то да радимо, јер мултиетничка земља, која није у стању да одговори потребама свих, није у стању да постане успешна”, навела је председница.

Истакла је да је, када се погледају ефекти свих нелегално наметнутих одлука и стање у којем се упорно налази БиХ, јасно да је Република Српска доведена у ситуацију у којој, уколико жели да задржи своје основне прерогативе, мора да реагује.

“Ми сматрамо да је једина права и једина могућа реакција она која се реализује правно-политичким инструментима који су нам на располагању управо на основу Дејтонског споразума, Устава БиХ, Устава Републике Српске и међународног права. Дакле, ово није револуција и ми нисмо никакви ни револуционари, ни побуњеници, већ људи који желе уставни ред, а не неред, и који желе очување оних вредности и принципа који су дали шансу БиХ да након тешког рата отпочне свој нови живот и сама управља својим процесима”, рекла је, између осталог, Цвијановић.

„Српска стварност“ / Агенције /