- 01. 2022.
Пандемија је свима променила живот и добро уздрмала цео свет, а у Немачкој су током две године короне изашле на видело неке старе слабости, од којих је Дојче веле издвојио шест најзначајнијих појава и поставио питање њихових поука.
На улазу у месни здравствени завод у Гермерсхајму у немачкој покрајини Порајње-Палатинат подметнут је пожар, а то је већ други овакав случај у покрајини, док подметање пожара, демонстрације против антипандемијских мера, свађе у породицама, па чак и прекид контакта са најближима, постају све присутнији у Немачкој, а све због питања шта мислиш о вакцинацији?, пише Дојче веле.
Као прву појава наводи се да пандемија изазива свађе, али да није поделила друштво.
Мада се многи боје поделе немачког друштва због различитог односа према пандемији, политолошкиња Паула Келер каже за Дојче веле да за сада не постоје научна сазнања која би поткрепила ову тезу.
Она је додала да од почетка пандемије постоје жестоке дискусије и у приватној сфери, али сматра де је Немачка још далеко од генерално подељеног друштва, као И да је велика већина грађана поштује мере и вакцинисана је.
У тексту се каже и да је пандемија учинила видљивим огроман проблем медицинске неге у Немачкој.
Наводи се да се на почетку пандемије говорило пре свега о недостатку кревета на одељењима интензивне неге, али да је убрзо било јасно да не недостају толико материјал и техника, већ стручњаци – медицински техничари и сестре.
То би могло и да се погорша, јер како се каже, према актуелним анкетама чак 70 одсто запослених у збрињавању старијих или 30 одсто запослених у бранши медицинске неге, размишљају о промени посла, а пандемија је повећала њихово незадовољство.
Као трећу појаву Дојче веле наводи да је пандемија је открила недостатке система образовања у Немачкој и да је довела до напретка у дигитализацији и притом открила недостатке школског система.
„Пандемија је чувена лупа, која показује од чега је немачки образовни систем одавно оболео”, каже директор Лајбницовог института за истраживање образовања, Кај Мац.
Дојче веле скреће пажњу и на појаву “хибридних радних места”, односно да су канцеларије празне, а да људи раде од куће, чиме је пандемија значајно променила свет рада.
Наводи се да је швајцарско софтверско предузеће Лоцатее упоредило попуњеност радних места у канцеларијама пре пандемије и после њеног избијања.
Показало се да је код предузећа укључених у анализу, тренутно заузета највише четвртина канцеларијске површине.
Менаџерка у швајцарској фирми Сабине Ем сматра да се ради о дугорочном тренду и да је то нешто што ће остати и после короне.
Каже се још да је ковид-19 показао и да је “улога научника постала важнија” а да после две године пандемије и медицински лаици употребљавају термине као што су инциденца, прокуженост, имуни одговор.
При томе се много тога брзо мења, данас важи једно сутра друго.
Док је на почетку пандемије тежиште било на хигијени руку, јер се сматрало да се вирус шири том врстом контакта, после је дошло сазнање да је основни пут преноса ваздухом.
Закључак из тога јесте да политичари морају да имају мултидисциплинарне тимове који ће их саветовати и не могу да се једнострано ослоне на једну врсту научника, наводи Дојче веле.
Као последњу појаву Дојче веле констатује да “пандемија оптерећује душу” и прецизира да стално нови захтеви и сазнања, усамљеност, преоптерећеност радом и школом од куће, егзистенцијални страхови и инфекција, према истраживања остављају трага на многим људима.
Немачко психотерапеутско удружење (ДПтВ) наводи да је потражња за психотерапијом већ у првој пандемијској години порасла за 40 одсто.
Председник овог удружења Гебхард Хенчел каже да пандемија посебно оптерећује децу и омладину и да је многе спречила у природном процесу одвајања од родитељске куће.
Пошто се не зна колико ће пандемија трајати, Хенчел се залаже за то да се већ сада почне са суочавањем и прерађивањем трауматичних искустава.
За то је према њему потребно да се отворено говори о погрешним проценама – од политике до приватне сфере.
Само тако се може избећи да конфликти који настају за време пандемије прерасту у трајне девијације, пише Дојче веле.
„Српска стварност“
