Mesto za reklamu
  1. 11. 2021.

Почетком месеца Светска здравствена организација објавила је да је Европа поново епицентар епидемије коронавируса. Када погледате епидемијску карту Европе, она наизглед делује као подела на исток и запад.

Стопа инфекција расте и обара рекорде у многим земљама, између осталих у Немачкој и Белгији, где је највећи број инфицираних у последњих неколико месеци, чак 10.000 дневно.

Оно што разликује овај талас у Белгији од сличног прошлогодишњег јесте што тада, почетком новембра, није било вакцинисаних, а сада је у Европи просечно 75 одсто пунолетних вакцинисано. Рекло би се да је то фактор који прави кључну разлику у овом таласу.

Пре годину дана уведено је затварање које је трајало месецима, а сада су све активности омогућене уз одређена ограничења и о затварању се не говори. Институције Европске уније су отворене за физички приступ, што није било могуће у протеклих годину и по.

То говори да је притисак на болнички систем мањи, да је релативно низак и да је мањи број преминулих.

Међутим, такво стање указује и на поделу јер, када погледате епидемијску карту Европе, она наизглед делује као подела на исток и запад. То је подела на невакцинисану и вакцинисану Европу.

У земљама као што су Румунија и Бугарска говори се о само 23, 24 одсто вакцинисаних од укупне популације док је, у Белгији рецимо, вакцинисано близу 80 одсто становништва.

Драматична је ситуација и када је реч о болничком систему у неким земљама источне Европе. Бугарска је активирала и механизам помоћи ЕУ како би добила више кревета за интензивну негу и другу медицинску помоћ. И број преминулих је застрашујући, некад и око 200 дневно.

Оно што се чује као објашњење ниског броја вакцинисаних у земљама од Балтика до Балкана јесте низак степен поверења у институције, Владу, па и здравствени систем. Истраживања показују да је низак степен поверења у Румунији, Бугарској, Хрватској, балтичким земљама. Поверење у здравствени систем је тек око 30-40 одсто.

То је једно од објашњења зашто се, упркос повремено драматичним ситуацијама, људи не одлучују за вакцинацију и она и даље стагнира. То објашњава разлику између нпр. Португалије и Бугарске.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here