1. 01. 2020.

Епископски савет Српске Православне Цркве у Црној Гори је данас у Консисторији у Никшићу одржао сједницу у проширеном саставу, којој су присуствовали и чланови правног тима за израду иницијативе за оцену уставности дискриминаторног Закона о слободи вероисповијести и преноси јавности своје закључке.

Констатовано је да је текст иницијативе доведен у завршни фазу након што су обављене озбиљне консултације са најширим кругом правних стручњака. Разматрано је и предузимање других правних мера које би предупредиле и отклониле штетне посљедице тог закона, не само по Цркву, него по свеукупно црногорско друштво.

Епископски савет се упознао и са правним активностима које су досад Патријаршија и Свети Синод наше помесне Цркве предузели у циљу правног оспоравања односног закона.

Због великог интересовања јавности у погледу разлога због којих иницијатива још није поднесена Уставном суду од стране Цркве, слободни смо да јавност обавестимо да у складу са одредбом чл. 36 тч. 3 Законом о Уставном суду, тај судски орган, може и сам покренути поступак оцене уставности правних аката, особито имајући у виду један број очигледно неуставних одредби тог закона, и то, пре свега, оних који се тичу историјски стеченог правног субјективитета Цркава и верских заједница и неприкосновености права њихове својине. Како је најављено, иницијатива ће бити поднесена у најскорије вријеме.

Жалимо због грубих манипулација које су у медијима ових дана износили највиши државни званичници, одбијајући притом сваку оптужбу да се иза активности наше Цркве крију било какви и било чији политички или идеолошки интереси. Овом приликом нећемо одговарати на њиховe наводе у којима је било још низ историјских и чињеничних нетачности о Цркви у Црној Гори.

Са пуном одговорношћу обавештавамо јавност да су неистинити медијски написи о томе да су у току разговори Цркве и црногорских власти у вези са Законом, што је, у свом јутрошњем интервјуу, недвосмислено демантовао и лично премијер Марковић, рекавши да позив за дијалог Цркви тек треба да буде послат од стране Владе. Ни они разговори, о којима је јавност већ обавештена, а који су обављани пре доношења Закона, нису били институционални, инклузивни и истински дијалог. Као и досад, Епископски савет и овога пута исказује своју пуну спремност да се о Закону разговара, али на начин који ће потпуно уважавати обе стране у дијалогу. Уколико црногорске власти сматрају да могу самостално да намећу теме и решења, као што су то раније радили и данас чине, позивајући на дијалог само о примени Закона – са правом ћемо сматрати да се ради о фингирању позива за дијалог, што ће бити одговорност Владе. Православна Црква је заинтересована да Црна Гора у свом правном систему има најбољи могући закон који уређује питања верских слобода и правног положаја верских заједница.

Уз благодарност свим православним верницима и другим грађанима Црне Горе и шире, који се у незапамћеном броју окупљају на улицама својих градова, и овом приликом шаљемо јасну поруку да наши молебани и литије нису, како се погрешно тврди и са највиших државних адреса, усмерени против државе Црне Горе. Управо је супротно – све то чинимо за њен напредак. Наше молитве су само против безакоња. Што буде мање безакоња, наша земља ће бити боља, а будућност свих њених грађана извеснија и светлија.

Уздајући се у Божију правду, али и у људску одговорност, како оних на власти, тако и свих грађана Црне Горе, позивамо на умножење љубави, мира и слоге, којима ће се победити свака братомржња и нетрпељивост.

„Српска стварност“

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here