ЕП усвојио Резолуцију о агресији Русије на Украјину. Указује на последице неусклађивања Србије са санкцијама ЕУ и да ће то штетити њеном приступању Европској унији.

01.03.2022.

Европски парламент усвојио је са 637 гласова за, 13 гласова против и 26 уздржаних Резолуцију којом се најоштрије осуђује ”нелегална, ничим изазвана и неоправдана војна агресија и инвазија Руске Федерације на Украјину”.

Резолуцијом Европски парламент позива ЕУ да прошири санкције против Москве, издвоји додатне ”милијарде евра” за помоћ Украјини и почне процес давања кандидатског статуса Украјини за чланство у ЕУ.

Еропарламентарци скрећу пажњу и на улогу Русије на Западном Балкану и указују на последице неусклађивања Србије са санкцијама ЕУ.

”Европски парламент жали због неусклађивања Србије са ЕУ санкцијама против Русије, што штети њеном приступном процесу. Наглашавамо очекивање да се земље кандидати за чланство у ЕУ ускладе не само са ЕУ критеријумима већ и са заједничком ЕУ спољном и безбедносном политиком”, наводи се у тексту.

Европски парламент каже да са великом забринутошћу примећује ”константне напоре Руске Федерације да дестабилизује земље Западног Балкана и меша се у њихове демократске процесе”.

”Осуђујемо оне који су изразили своју подршку Руској Федерацији након агресије на Украјину и похваљујемо подршку оних са Западног Балкана који су евроатлантски савезници”, наводи се у Резолуцији.

Европски парламент од Руске Федерације ”захтева тренутни прекид свих војних активности у Украјини и повлачење војних и паравојних снага и војне опреме” са територије Украјине.

Истовремено се пружа ”неподељена солидарност са украјинском народом” и позива на ”наставак дипломатских напора у циљу заустављања руске агресије” и проналазак ”мирног решења уз поштовање украјинског суверенитета и територијалног интегритета”.

Земље чланице ЕУ се позивају на даљу хитну хуманитарну помоћ Украјини, али и на проширење санкције против Москве, укључујући и забрану увоза руског гаса и нафте у ЕУ.

Европски парламент истовремено упозорава чланице ЕУ да прихвате чињеницу да ће строге санкције према Русији имати неизбежне негативне ефекте на њихову економску ситуацију.

Европски парламент позива ЕУ да припреми пакет од ”више милијарди евра за опоравак Украјине и реконструкцију разорене инфраструктуре, као и да се крене у процес одобравања кандидатског статуса Украјини за чланство у ЕУ.

Резолуције Европског парламента нису правно обавезујуће и представљају политичке оцене и смернице ЕУ.

Мишел: Напад Русије на Украјину је геополитички тероризам

Председник Европског савета, Шарл Мишел, поручио је пред Европским парламентом да је Владимир Путин покрену “бруталу инвазију на Украјину” и “неоправдани рата заснован на безочним лажима”.

“Није само Украјина нападнута, нападнуто је међународно право, међународни поредак, демократија, људско достојанство. Све је то нападнуто. У питању је геоплитички тероризам”, изјавио је Мишел.

Говорећи на ванредној седници Европског парламента, на којој се усваја Резолуција о агресији Русије на Украјину, председник Европскг савета позвао је ЕУ да подржи Украјину и врати демократију и мир у међународни поредак.

Мишел је оценио да је ЕУ у свом одговору “јака, уједињена и савршено координисана” и да ради заједно са медуњународним партнерима и УН на само једној поруци, а то је: “Русијо, заустави рат. Врати се кући. Хајде да разговарамо”, поручио је Мишел уз овације европских парламентараца.

Мишел је нагласио да је обавеза ЕУ да “одговори у овом историјском тренутку” и додао да ЕУ врши “максималан притисак на Русију” и даје максималну подршку народу Украјине.

Наводећи да су одговор ЕУ “снажне санкције”, Мишел је упозорио да ће и ЕУ платити цену.

“Морамо бити искрени, санкције ће имати цену и по нас, али то је вредно платити за наше вредности, убеђења и заједничку будућност”, закључио је Мишел.

Борељ: Рађа се геополитичка Европа

Шеф дипломатије ЕУ, Жосеп Борељ каже да је тренутак инвазије Русије на Украјину и преузимање одговорности ЕУ за постојеће изазове, тренутак “рађања геополитичке Европе”.

Борељ је позвао цео свет да осуди “агресију за коју нема оправдања”, а ЕУ да више издваја из буџета за одбрану и одвраћање.

“ЕУ мора да преузме одговорност у ситуацији када, по први пут од Другог светског рата, једна земља, нуклеарна сила врши инвазију на другу земљу”, каже Борељ.

У обраћању европским посланицима, шеф дипломатије ЕУ се осврнуо на почетак Другог светска рата, уз оцену да “трагедија, зло и рат никада не нестају са хоризонта”.

“Најважнија лекција коју Европа мора да извуче из инвазије Русије на Украјину јесте да мора стратешки да размишља о себи, окружењу и свету”, поручио је Борељ.

Он оцењује да “живимо у опасном свету, где ЕУ мора бити јака” и позива земље чланице да искористе своје буџете како би се боље припремили и супротставили у следећој кризи и “следећој руској агресији”.

“Морамо да појачамо капацитете одвраћања како би спречили рат. Наше досадашње одвраћање није било довољно јако да заустави агресију Путина”, рекао је Борељ.

Он наводи да је јак, јединствен и брз одговор ЕУ изненадио многе, укључујући и Путина, и поручује да ЕУ неће жртвовати слободу и своје вредности због руског гаса.

Борељ оцењује да су последице ЕУ санкција већ видљиве у Русији, кроз инфлацију и пад националне валуте.