Mesto za reklamu

20. 11. 2020.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав.

У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску.

По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра месеца 1959. године у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха српског Германа, прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј.

Истога месеца на дан свете Петке, 27. октобра 1959. године, у цркви Ружици на Калемегдану бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор у Призренској богословији службовао бива упућен на постдипломске студије у Атину. 1969. године бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се пак враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа Његове Светости Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. Годину дана касније 1975. године изабран је за Епископа нишког.

На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, 22. јануара 2010. године, изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског.

Чин устоличења Светејшег Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја извршен је 23. јануара 2010. године, на светој архијерејској Литургији у саборном Светоархангелском храму у Београду. Свету архијерејску Литургију је служио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење своје браће архијереја, свештеника и ђакона, као и представника Руске и Грчке Цркве.

Извод из Биографије Његове Светости  Архиепископа пећког, митрополита београдско – карловачког и Патријарха српског г. Иринеја

Патријарх српски Иринеј (световно Мирослав Гавриловић; Видова код Чачка, 28. август 1930) врховни је поглавар Српске православне цркве, 45. по реду.

Завршио је основну школу у родном селу, гимназију у Чачку, богословију у Призрену 1951. године, а затим Богословски факултет у Београду. Замонашен је у манастиру Раковици 1959. године. Замонашио га је тадашњи патријарх српски Герман, који га је рукоположио у чин јерођакона и јеромонаха, 24. и 27. октобра 1959. године.

Био је професор Призренске богословије 1959—1968. године. Завршио је постдипломске студије у Атини, где је отишао школске 1962/63. године. После тога је био постављен за управника Монашке школе у Острогу. Поново је био професор и ректор богословије у Призрену 1971—1974. године.

Маја 1974. изабран је за викарног епископа моравичког, викара патријарха Германа. За епископа нишког изабран је на заседању Светог архијерејског сабора 21—28. маја 1975. године. На трон епископа Нишке епархије устоличен је у Саборној цркви у Нишу 15. јуна 1975. године.

Био је више пута члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве.

Дана 22. јануара 2010. године одлуком Изборног сабора Српске православне цркве изабран за патријарха, устоличен је у београдској Саборној цркви 23. јануара. На дан 3. октобар 2010. устоличен је у манастиру Пећкој патријаршији.

Патријарх Иринеј добитник је Повеље Удружења књижевника Србије која му је уручена 25. јануара 2012.

Патријарх је 9. октобра 2011. боравио у модричком насељу Вишњик и том приликом служио свету архијерејску литургију и освештао новоизграђени Цркву Покрова Пресвете Богородице. Током свечаности, председник Републике Српске Милорад Додик га је одликовао Орденом Републике Српске на ленти.

Његова Светост је од стране Принца Давита Багратион-Мухранског Батонишвилија од Грузије, 15. децембра 2011, одликован Великом Огрлицом Ордена Орла Грузије и Бешавне Доламе Господа нашега Исуса Христа:

Престолонаследник Александар Карађорђевић је 13. децембра 2013. године, на дан славе Краљевског дома Карађорђевића, одликовао Његову Светост Патријарха Српског господина Иринеја, краљевским орденом Карађорђеве звезде на великом крсту, За заслуге учињене према Краљевском дому, за народно и опште добро.

Био је почасни грађанин Земуна.

Дана 11. септембра 2015. годину му је уручен почасни докторат Академије Светог Владимира у Њујорку. 9. октобра 2016. добио је орден Светог владике Николаја који додељује епархија шабачка. Добио је 23. маја 2018. награду Међународног фонда јединства православних народа у Москви.

Током пута у Аустралију 2016. године, парохијани цркве Светог Георгија из Сент Албанаса сакупили су 10.000 долара за црквену кухињу у Београду и најмлађе на Косову и Метохији. Свечаности на којој је новац сакупљен је присустволала и Његова Светост Патријарх Иринеј, који је свечано дочекан 1. марта 2016. године на аеродрому у Мелбурну. У октобру 2016. посетио је Лондон где је у Катедрали Светог Павла одржао беседу. У новембру 2016. посетио је Кипарску православну цркву.

У јануару 2020. године свечано је прославио 60 година монашког, 45 година епископског и 10 година патријаршког стажа.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here