- 03. 2021.
Имунолог Милош Марковић каже за РТС да после прележаног ковида 19 има смисла мерити ниво антитела само у два случаја, а да након вакцинације то нема никаквог смисла. Рекао је да се, што се тиче вакцинације, мора достићи критична маса како би се то осетило на броју заражених, и очекује да ће се то десити у следећим месецима.
Милош Марковић, имунолог са Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду, коментарисао је у емисији Ординација питања која се у јавности постављају у вези са вакцинацијом и стицањем имунитета.
У Србији, насупрот очекивањима, расте и број вакцинисаних и број оболелих.
Марковић каже да је логично очекивати мањи број заражених и да ће се то сигурно десити, али да мора да се постигне критична маса, односно одређени број људи који је вакцинисан или који су прележали болест.
Барата се, наводи, са подацима од 50 до 80 одсто, с тим што у светлу нових мутираних сојева познати стручњаци кажу да ће требати можда и већи проценат.
Истакао је да јесте импозантан број људи који је вакцинисан, а приличан број људи је и прележао, али да је то још увек далеко од 50 одсто.
“Дакле, мере плус довољан број вакцинисаних и оних који су прележали, и видећемо бољитак. Ја то реално очекујем и то ће се десити у следећим месецима сигурно. Јесен ће бити лепша сигурно”, очекује Марковић.
Када мерење антитела има смисла
Што се тиче провере нивоа антитела у организму и да ли је то показатељ да постоји имунитет, Марковић наводи да мерење антитела може да се ради после вакцине, или после прележане болести.
После прележане болести, како је напоменуо, има смисла мерити антитела само у два случаја.
“Један је када не знате са сигурношћу да ли сте прележали, а хоћете да видите накнадно, сећате се да сте били слабији, у контакту са неким. Ако имате антитела, а немате потврђено да сте прележали, онда је то прилично сигурна потврда да сте прележали ковид, уз наравно ограде да ништа није 100 одсто сигурно у медицини”, објашњава Марковић.
Друга варијанта, додао је, јесу ретки случајеви, где људи имају клиничку слику ковида 19, али никако да буду пи-си-ар позитивни, па се користи серологија односно тражење антитела да се докаже да су у том тренутку имали ковид.
Када је у питању мерења антитела након вакцинације, Марковић каже да то нема никаквог смисла, због тога што и да то урадите “нећете бити много паметнији”.
Наиме, како је објаснио, тестовима који су доступни у лабораторијама не може се сазнати која врста антитела је присутна, да ли она која штити од ковида или друга. Напомиње да се то може сазнати само на тестовима који се раде у специјализованим лабораторијама у научно-истраживачке сврхе.
“Ако нађете да имате антитела, тај ниво вам ништа не гарантује”, истакао је Марковић.
Ако са друге стране, неко нема антитела, ни то нужно не значи да није заштићен, зато што не утичу само антитела, већ и меморијски Б лимфоцити.
“Меморијски Б лимфоцити су ћелије које могу брзо да направе антитела, иако их немате. Питање је да ли је то овде сигурно тако и да ли их вакцине индукују, али има назнака да је тако”, напоменуо је Марковић.
Марковић је нагласио да су све вакцине безбедне и да су велика већина нежељених ефеката благе реакције и немају тешке последице.
“Нека је и температура, не треба нико да ме одврати да добијем вакцину, то је апсолутно очекивано у неким процентима”, поручио је Марковић.
Навео је да је у студијама већи проценат пријава нежељених ефеката био код људи коју су добили плацебо, него код оних који су добили праву вакцину.
Марковић се осврнуо и на ситуацију око “Астразенеке” и навео да је до сада дато скоро 20 милиона тих вакцина.
Истиче да је појаве тромбова било укупно нешто више од 400, што је драстично мање него што би се очекивало. “Не да (тромбови) нису чешћи, него су ређи”, истакао је Марковић.
“Уствари, један у овом тренутку можда најважнији узрок тромба јесте сам ковид. Пошто ова вакцина штити од те болести, она има и додатну корист”, указао је Марковић.
Када је реч о људима који имају хроничне болести, Марковић истиче да генерално сви могу да добију вакцину, која се и нарочито препоручује онима који су под повишеним ризиком да добију тежу форму болести.
Наводи да није реално да било која од вакцина погорша основну болест, нити има доказа да ће нежељена реакција бити израженија.
Међутим, како је додао, могуће је да ће ефикасност вакцине бити мања јер човек има неку болест која може да умањи имунски одговор.
“То је могуће. Свака препорука је да треба добијете вакцину. У овом тренутку не знамо колико ће вам бити слабији одговор или не, али препорука је јасна – било каква заштита је боља него одсуство заштите”, поручује Марковић.
„Српска стварност“
