1. 11. 2020.

У сусрет председничким предстојећим изборима у САД покушаћемо да укажемо шта ће изгубити они који направе можда погрешан избор, гледано из угла гласача који су српског порекла, па чак и они који то нису, а желе да будући председник САД доноси одлуке које се једино могу објаснити разлозима интересних група и личним интересима.

Наравно, нико нема право да утиче на изборну вољу било кога, па свакако и на одлуку грађана Америке који су српског порекла. То су Американци, који су рођени у некада веома пријатељској Србији или некадашњој Југославији и још више Американци – Срби, који нису заборавили своје српско порекло. По утемељенијим проценама таквих у САД има око 500 хиљада, а тврдње да нас има барем двоструко више не треба ни узимати сасвим озбиљно. Важно је, дакле, да Срби у што већем броју учествују у изборима, без обзира колико их је, и да знају шта хоће и за кога гласају. Тим пре,  јер ће одмеравање, шанси и изгледа, пре свега два једина озбиљна кандидата на предстојећим изборима – садашњег председника Доналда Трампа и некадашњег потпредседника Џозефа Џо Бајдена, одлучивати малтене сваки глас. Неспорно је, дакле, о крунској предности и победи одлучиће релативно мали број гласова у односу на укупно гласачко тело.

Американци српског порекла, који имају право да гласају, живе у државама у којима је највише наших људи. Међутим, баш тамо где их има највише, као например у држави Илинои са Чикагом, или Калифорнији, или Флориди, или државама Њујорк, Охајо, Аризона, мале су шансе да нешто значајније промене, јер у тим државама демократе имају јако упориште својих традиционалних присталица. То, наравно, не значи да треба и ту одустати од гласања. Међутим, државе Пенсилванија, Висконсин и Мичиген, су веома битне за будућег председника. У њима су снаге веома уједначене и о победи једног или другог кандидата ће одлучивати само хиљаде људи, па је отуда важан глас сваког појединца. У Питсбургу и Пенсилванији живи велика српска заједница. На то подручје стигли су и многи први српски досељеници. На нове генерације пренели су љубав према свом српском народу и завичају. Подигли су бројне  српске цркве, и очекује се да ће сада, као Американци, изаћи на биралишта у великом броју. Слично је и у Мичигену, у центру америчке аутомобилске индустрије Детроиту и Флинту. Такође и у држави Висконсин, чији је највећи град Милвоки, у непосредној близини Чикага. То су државе и градови чији грађани српског порекла треба да знају да можда баш њихов глас одређује ко ће бити председник САД. Да Американци српског порекла могу определити победника указао је и угледни „Вол Стрит“ магазин.

Само са жељом да  помогнемо да би свако ко се одлучи да изађе на гласачко место направио најбољи избор у односу на српске националне интересе , покушаћемо да назначимо и шта заправо под тим подразумевамо.

О садашњем америчком председнику Доналду Трампу доста се писало и пре него што је постао председник, а нарочито  током његовог мандата. И неспорно је да му, у већини, штампа није била ни мало наклоњена, чак напротив. Зато је и  током мандата континуирано морао да се брани, најчешће од неоснованих напада. Претходно је у дуелима са фаворизованом Хилари Клинтон – победио. Током мандата оживео је привреду, која је била у дубокој рецесији. Обичан свет – радници, али и нтелектуалци, врло брзо су осетили благодети његовог успешног вођења привреде. Уосталом, он се у томе итекако одавно доказао створивши пословну империју за више генерација. Кандидовањем за председника желео је да га Америка запамти као изузетног, особеног и јаког лидера који је доста учинио и за свој народ. Хтео је, вероватно и могао знатно више  али његове намере је зауставила пандемија короне, која драстично тресе и искушава цео свет, па и тако моћну Америку. Ковид 19. је на специфичан начин осетила и Америка, посебно они најсиромашниј, који нису имали најбоље здравствено осигурање, и посебно они који  живе у високо урбаним метрополама, где је заиста и тешко успоставити мере заштите. Последице су биле неминовне па је у тако моћној и  великој земљи било доста заражених и умрлих. И сам председник Трамп је осетио и искусио тежину болести и, срећом, у рекордном року је наставио борбу против ковида и борбу за обнову Америке. Са нескривеном лидерском и победничком амбицијом председник Трамп  најављује да ће њихова, америчка вакцина, ускоро лишити не само амерички народ већ и човечанство, драстичне здравствене опасности и претње.

Трамп ће ући у историју и као засад једини амерички председник који, бар у овом мандату, није започео ни један нови рат. Шта више постао је миротворац. Помирио је Јевреје и више арапских земаља и то је историјски успех. Први је амерички председник који се срео са лидером Северне Кореје и са њим има одличне личне односе. Северна Кореја више не напада америчког председника, већ само милитантне јастребове у тој држави који не скривају ратне амбиције. Председник Трамп се однедавно укључио и у дијалог који треба да реши питање Космета. Предложио је мировни процес који почива на унапређењу привредне сарадње од које ће обе стране да имају корист. Његов тим верује у успех, а Србима и Србији остаје да се надају да ће позитивни резултати таквог курса утицати и на догледно дефинитивно решавање косметског неуралгичног чвора.  Председник Трамп верује и очекује да ће унапређење бизниса учинити да свима буде боље, а кад се и стварно види да је то могуће и оствариво, нема разлога за употребу оружја. Сложио се, и дао за право српској страни, да се из преговора и тражења компромиса избаце она решења која су условна.  Шта ће донети тај „Трампов модел“остаје да видимо, јер је други актер у решавању спора Европска унија, која на помирење гледа диоптирјом и резонима из своје авлије. Трамп је најавио да ће по завршетку избора, свакако са очекивањем да ће бити председник по други пут,  доћи у Србију и помоћи да две сучељене стране крену путем интензивнијег привредног развоја који ће допринети и учинити да доскорашњи сукоби постану само непријатне историјске чињенице.

Други амерички председнички кандидат Демократске странке Џозеф Џо  Бајден је отворени поборник независности Космета, односно Косова као самосталне државе. Он јавно подсећа да је још као амерички сенатор подржавао независност Косова, а данас наглашава да је то неповратан процес и да ће се за независност увек залагати. Притом истиче да ће и преокренути неуравнотежени приступ Трампове администрације према Србији.

За њега је Косово независна држава без икаквих условњавања. При томе се залаже за „свеобухватан споразум Косова и Србије, који поштује територијални интегритет Косова и узајамно признање Србије“. Додатно, господин Бајден инсистира на утврђивању (само) српске одговорности за ратне злочине почињене на Космету, као и за решавање случаја убиства браће Битићи. Истовремено, Бајден охрабрује Европску унију да што пре одобри пријем Косова у  своје чланство, и да одобри либерализацију визног режима.

Политички аналитичари, првенствено они са српским предзнаком,  тумачећи Бајденове вишегодишње активности, сматрају да ако којим случајем он победи Трампа то може  бити веома ризично па чак и кобно по Републику Српску. Он би, упркос разложном противљењу и отпору Републике Српске, извршио снажан  притисак да БиХ уђе у НАТО алијансу. Бајден не би околишио ни да снажним притисцима Србију уцењује и приморава да безусловно призна Косово као самосталну државу. Таква Бајденова наклоност према Космету и тотална пристрасност на штету виталних интереса Србије тешко се може објаснити неким разложним аргументима и уверљивим резонима, јер то и није ни у  интересу САД, из многих разлога. Очито је да су у питању првенствено користи разних повезаних интересних група, и свакако лични интереси. То важи и за Бајденово нагињање на страну муслимана Бошњака, чиме се угрожава и позиција Срба у БиХ. Не треба заборавити ни да је током владавине председника САД Барака Обаме, пуних 8 година Бајден,  као његов потпредседник, имао главну улогу у грађењу дискриминитаторске политике САД према Републици Српској. Он је, колико се зна, био и иницијатор санкција према Милораду Додику, због наводне опструкције Дејтонског споразума. Њему и сада смета Додиков став, који је против уласка Босне и Херцеговине у НАТО. Данас се противници Срба у Босни и Херцеговини чак и позивају на наводни Бајденов документ, у коме се јавно износе Бајденови ставови против Додика и Републике Српске.

Кад се све то има у виду, и кад је неспорно да је статус Космета био створени а не неизбежни повод за НАТО агресију, јасно је откуд разлози за бригу у случају Бајденове победе. Косово је и данас  горуће питање од националног значаја и интереса Срба без обзира где живе. Отимање  Космета није само територијално већ и идентитетско српско питање.

Не може се занемарити и не сме са заборавити и Бајденов допринос  сатанизацији Срба у БиХ, јер је 90-тих, у својству америчког сенатора, подупирао лажне тврдње о геноцидности Срби, тобоже склоних само да силују, убијају и сахрањују у масовне гробнице. Отуда је Бајден 2008. и награђен признањем „Сребреница 1995.“ Одато му је и признање што је 1991. организовао саслушање у Конгресу САД, посвећено распаду Југославије, подижући глас тобоже „против српског напада на Босну и Херцеговину“.

Бајден је 1993. посетио Б и Х, Србију и Хрватску, а састао се и са Слободаном Милошевићем, и оптужио га за учешће у ратним злочинима. Зхтевао је и укидање ембарга на увоз оружја у Б и Х које је ишло у муслиманске руке. Изнео је и захтев да САД предводе Запад у „свим одговорима на српску агресију“. Кад је 2009. посетио        Б и Х, као потпредседник САД, у Парламенту Б и Х рекао је и нагласио да је будућност   Б и Х придруживање НАТО алијанси, и да је то интерес свих Босанаца.

Што се тиче тренутачног изборног  стања, Бајден јесте у благој предности у односу на Трампа. А да ли ће бити и победник, тешко је рећи. Током претходних избора, у сличној предности била је и Хилари Клинтон, па је изгубила. Ми који навијамо за Трампа верујемо да ће он бити победник. Отуда је глас сваког припадника српске заједнице итекако важан, јер ће о томе одлучивати.

„Српска стварност“ / Аутор: Александар Влајковић /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here