1. децембра 2018.

Више од половине грађана Србије, њих 53 одсто, сматра да Косово треба да остане у Србији по сваку цену, док се 63 одсто не слаже са чињеницом да је Косово независно и верује да Србија не треба да прихвати такво стање.

Према истраживању, да Косово треба поделити на српски и албански део сматра 33 одсто, док би се њих 44 одсто противило подели. За разграничење, уз размену територије и становништва, је 36 одсто, а то не подржава 39 одсто испитаника. Грађани сматрају да разграничење у међународној заједници највише подржавају САД.

Представљајући резултате истраживања, Бојан Клачар, из ЦЕСИД-а, је рекао да ако би сада био расписан референдум, 47 одсто грађана би било за улазак у Европску унију, док би 36 одсто било против.

Ако би Србији споразум са Косовом био услов за улазак у ЕУ, томе би се успротивило 38 одсто људи, али споразум би могао бити подржан уз одређене услове.

“Ми говоримо о 42 одсто људи који су у овом моменту спремни да на неки начин дају подршку за прављење неког споразума између Србије и Косова, који би Србима омогућио одређене бенефите, 17 одсто види да је то заштита цркава и манастира, 15 одсто да је то Заједница српских општина, а 10 одсто да је то Север Косова,” каже Клачар.

“Ово значи да сви ови елементи у пакету или одвојено, заједно са још неким елементима, на неки начин, могу или требало би да буду део неког будућег споразума.“

Већина грађана сматра да Србија треба да остане војно неутрална. Око 11 одсто људи у Србији подржава улазак у НАТО, док се 68 одсто испитаника томе противи.

Упитани да ли сматрају да су САД промениле политику на боље према Србији, позитивно је одговорило 38 одсто, док је 37 одсто рекло да је та политика иста.

Према речима директорке ЦЕАС-а, Јелене Милић, бомбардовање 1999. и питање статуса Косова утичу на негативне ставове грађана о тој Алијанси и улози САД, али и негативна кампања у медијима као и све присутнији проруски дискурс.

И поред тога, додаје она, Србија улази у нови циклус партнерства и сарадње са НАТО-ом и иде ка европским интеграцијама.

“Ја се надам интензивирању дијалога између Београда и Приштине који би у скорије време могао да изроди неку врсту споразума који би омогућио убрзавање европских интеграција Србије и наставак сарадње са НАТО-ом,” истиче Милић.

Овакво истраживање је покренуто, како је изјавила Јелена Милић, зато што је у овој години било примећено нешто боље представљање западне међународне заједнице у Србији а тиме и перцепције грађана. Али и због догађаја који ће уследити у 2019.

“У идућој години ће бити 20 година од НАТО бомбардовања и 70 година од формирања НАТО-а и то ће се поклопити са интензивирањем преговора о Косову,” каже Милић.

Истраживање “Евроатлантске интеграције и дијалог између Београда и Приштине”, ЦЕАС је спровео у сарадњи са ЦЕСИД-ом, путем телефонског интервјуа, почетком новембра и на узорку од 1010 људи.

„Српска стварност“ / РТК2 /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here