25.06.2019.
Непоштовања имовинских права СПЦ, дискриминација верних муслимана при запошљавању и ослобађање оптужби имама осумњичених за распиривање верске и етничке мржње неке су од тема које су се нашле у извештају Стејт Департмента о слободи вероисповести на Косову за 2018. годину.
Косовски Закон о верским слободама препознаје три хришћанске заједнице на Косову, православну, католичку и протестантску.
У овогодишњем извештају америчког Стејт Департмента о верским слободама, манастир Високи Дечани и генерално положај СПЦ описују се кроз конкретне примере кршења закона, али и онемогућавање спровођења верских обреда.
У извештају се наводи непоштовање одлуке косовског Уставног суда о потврђивању власништва манастира Дечани над 24 ха земљишта у истоименој општини уз наводе да влада Косова није преиспитала одговорност градоначелника Дечани, Башкима Рамосаја, због неспровођења ове одлуке.
Исто тако, у извештају се нашла и одлука општине Дечани да упркос стриктним забранама о градњи у Закону о специјалним заштићеним зонама, ипак настави изградњу пута у заштићеној зони око средњовековног манастира под заштитом УНЕСЦО-а, Високих Дечана. Појашњено је да је правно тумачење Закона о специјалним заштићеним зонама према ком изградња овог пута није легална дала и ЕУ и ОЕБС, али да се овом тумачењу супротставља Канцеларија косовског премијера.
Још један проблем власништва СПЦ огледа се и у одбијању централних власти да СПЦ изда дозволу за реконструкцију цркве Св. Николе у манастиру Светих Архангела у Призрену. Образложење косовског Министарства културе за овакву одлуку је да СПЦ није наведена као правни власник овог објекта у званичним документима Владе Косова. Црква Св. Николе у Призрену, оштећена је током мартовског погрома 2004.
Специјалне заштићене зоне, тичу се и теме безбедности, како Стејт Департмент наводи, објекти у законом означеним СЗЗ су под 24-часовном заштитом полиције, док верски објекти СПЦ ван ових зона који не уживају полицијску заштиту, неретко постају мете пљачки и вандализма.
Извештај бележи и неколико конкретних безбедносних инцидената и то напад каменицама на православне вернике у селу Петрич у региону Пећи који се десио 28. маја; затим, напад на православног свештеника и његову породицу у Истоку 30. маја прошле године; напад каменицама на православне ходочаснике у Истоку 21. октобра; протест групе Албанаца у Пећи 6. јануара ове година који је одржан упркос чињеници да су Срби из Ђаковице отказали посету локалној цркви, а током ког су четири времешне монахиње биле заробљене у манастиру у ком због блокаде није служена Света Литургија.
У већини ових случајева, приведени су осумњичени али оптужнице нису подигнуте ни против једне особе и то услед недостатка доказа.
За разлику од Српске православне цркве која има бројне проблеме при доказивању власништва, Католичкој цркви је потврђено власништво над земљом у околини катедрале Мајке Терезе коју је потраживала општина Приштина. Основни суд у Приштини, а потом и Апелациони суд, потврдили су власништво Католичке цркве над 7,500 квадратних метара земље.
Косовска протестантска јеванђељска црква се жалила на Косовску царину, за коју наводи да захтева од ове верске заједнице да плати казне због наводне злоупотребе увоза робе без пореза. Царина наводи да је ова верска заједница увезла коришћену одећу коју је касније продавала за профит чиме су, како тврде из царине, прекршили царинске протоколе, наводи се у извештају.
Муслиманска заједница
Косовска муслиманска заједница известила је да се у образовним институцијама на Косову поштује административно упутство косовског Министарства образовања, науке и технологије које забрањује да се у основним и средњим школама носи верска одећа. У складу са овом забраном, муслиманска заједница је пријавила случајеве да су просветни радници из школе враћали девојчице које су носиле хиџаб, а иста пракса застрашивања студенткиња забележена је и на косовском Универзитету у Приштини.
С друге стране, у извештају се наводи да поједини општински званичници, секуларисти, верске заједнице и невладине организације критикују праксу финансирања исламског образовања у мадресама у Приштини, Призрену и Гњилану као „дискриминатору“ будући да влада не обезбеђује финансије за верске школе других религијских група.
Косовска исламска заједница и даље неуспешно заговара за „реконструкцију џамије у Северној Митровици коју су 1999. уништиле снаге Федеративне Републике Југославије“, наводи се такође у овом извештају.
Исламска заједница жали се и на дискриминацију побожних муслимана при запошљавању у јавним институцијама, а медије окривљују за обојено извештавање које често ислам изједначавају са тероризмом, а побожне муслимане представљају у негативном светлу. Да медији доприносе клими нетолеранције оценила је и СПЦ.
Јеврејска заједница
Мала јеврејска заједница у Приштини и Призрену жалила се на то да општине, иако законом одговорне за одржавање гробља, у случају ове заједнице то не чине. Као реакција на уву критику, јуна прошле године су представници јеврејске заједнице и једне локалне комуналне компаније очистили јеврејско гробље у Приштини.
Јеврејска заједница на Косову и даље чека на одлуку Општине Приштина да овој заједници додели парцелу за изградњу синагоге у Приштини. Иницијалну одлуку да нађе погодну парцелу у ове сврхе, приштинске локалне власти донеле су још 2016.
С друге стране, јеврејска заједница је добила новчану помоћ у износу од 5.000 евра од косовске владе за изградњу музеја и културног центра у Призрену.
„Српска стварност“
