Mesto za reklamu
  1. 11. 2020.

Имунолог Универзитетске дечје клинике у Тиршовој и члан Кризног штаба, доктор Срђа Јанковић, рекао је за РТС да ће постојеће мере потенцијално бити пооштрене, као и да су предложили да се скрати радно време угоститељских објеката до 18 часова. Ипак, истиче да фокус треба да буде на поштовању постојећих мера. Мислим да никоме ко разуме потенцијал овог вируса да угрози људске животе не треба гора казна од онога што вирус може да нам уради, поручује Јанковић.

Срђа Јанковић је, гостујући у Јутрањем програму РТС-а, навео да су на почетку епидемије очекивали да после првог, иницијалног таласа буде више мањих, али да се показало да коронавирус има велики потенцијал да се шири и направи разбуктавање.

Говорећи о томе какве су процене у ком правцу иде епидемија у Србији, Јанковић каже да у овом тренутку, нажалост, не иде на боље и да морамо да предузмемо све што је у нашој моћи.

“То се односи на спровођење постојећих мера. Потенцијално ће оне бити пооштрене, али то је сада у другом плану. У првом плану је да сви заједно спроведемо све што је већ на снази, без резерве и без остатка. Да се сви контакти који нису есенцијални избегавају, а ако су неопходни да се обављају под заштитном маском и са држањем неопходне физичке дистанце”, рекао је Јанковић.

Ако сви тако радимо можемо да успоримо преношење и да ублажимо даљи ток ове епидемије, уколико то не учинимо можемо да очекујемо само да се ствари погоршавају, поручује доктор.

На питање шта би подразумевало то пооштравање мера, Јанковић каже да је међу предлозима скраћење радног времена угоститељских објеката који служе за забаву, а које је тренутно до 23 сата. “Ми смо предлагали да се то скрати, да буде до 18 сати”, рекао је Јанковић.

“Ја наглашавам да није ствар само у скраћењу радног времена, већ је на снази то да унутар објекта људи морају да држе физичку дистанцу, да за истим столом по постојећим мерама не би требале да седе више од две особе које нису из истог домаћинства, да сви морају да држе дистанцу и да се маска носи и на затвореном и на отвореном”, додао је Јанковић.

Нагласио је да је циљ да смањивањем контаката и заштитом при оним неопходним контактима спречимо да вирус иде са особе на особу. “Ако то спречимо у довољно великом проценту ситуација , идеално је 100 одсто, ми ћемо зауставити и даљи ток епидемије, али смо далеко од тога”, наглашава Јанковић.

Одговарајући на питање колико ће примена измена Закона о заразним болестима помоћи да се обузда епидемија, Јанковић каже да су те измене биле неопходне и да је нека места требало разјаснити како би одређени органи имали овлашћења да делују по закону.

“Оправданост те одлуке није спорна, али да ли је то оно главно о чему треба да причамо и да ли је казна оно на шта се ослањамо – свакако не. Ја и даље мислим да никоме ко разуме потенцијал овог вируса да угрози људске животе не треба гора казна од онога што вирус може да нам уради”, истиче Јанковић.

Указао је да један део људи као да вирус не види као довољан проблем и онда мере постају проблем.

Много се говори о томе колико локдаун помаже и у којим ситуацијама, а Јанковић каже да је сасвим сигурно да локдаун са чисто епидемиолошког становишта итекако има смисла, као пример је невео Кину, али је истакао да је цена висока.

Наш циљ у овом тренутку није да зауставимо целокупан живот како бисмо зауставили вирус, поручује доктор.

“Сви траже модел како да живот тече, да економија ради, да се људи што мање заражавају. И ми то тражимо и ја се надам да ћемо сви заједно успети да нађемо пре него што се ово погорша”, рекао је др Јанковић.

 „Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here