- 29. 2020.
“Исељавање становништва из Србије, чак и уз релативно високу стопу раста бруто домаћег производа (БДП) од око четири одсто, вероватно ће се повећавати уколико Влада Србије не предузме ефикасне мере које ће то спречити”, навео је Фискални савет у детаљној анализи “Миграције са Истока на запад Европе: Да ли Србија може да томе одоли”?
Анализа показује да би Србију у наредних пет година (2021-2025) могло годишње да напушта од 1,2 одсто до 1,3 одсто становништва радног узраста, а сада је емиграција око један одсто, пише Недељник.
Ова процена лако би се, како се наводи, могла показати и као конзервативна, јер се у многим земљама ЕУ најављује убрзана либерализација запошљавања стручне радне снаге из земаља ван Уније.
“Растући тренд емиграција из Србије могуће је у наредних пет година зауставити и преокренути, али ће за то бити потребно да се успешно спроведу свеобухватне реформе које Влада годинама не успева, практично ни да покрене”, навео је Фискални савет.
Јачање институција, сузбијање корупције, побољшање владавине права уз побољшање квалитета јавних услуга (реформе здравства, школства и друго) могли би да зауставе даљи пораст емиграција, односно да их смање током наредних пет година за 10 одсто до 15 одсто у односу на њихов садашњи ниво.
“Емпиријски није утемељено очекивање да ће брже повећање зарада у Србији знатно умањити, или чак решити проблем емиграција”, навео је Фискални савет.
Истиче се да чак ни хипотетичко повећање просечне плате на 900 евра до краја 2025. године не би могло да спречи даље повећање емиграција из Србије у наредним годинама, већ само благо да ублажи тренд њиховог будућег раста.
Овај резултат, како се наводи, не би требало да представља толико изненађење јер ни земље које су већ имале сличан раст зарада у прошлости, као Румунија, нису решиле проблем исељавања становништва, него је тај проблем постао још већи.
Огромне емиграције младог и образованог становништва у развијене земље Западне Европе представљаће у наредној деценији можда и највећи економски и фискални проблем већине земаља Централне и Источне Европе (ЦИЕ) укључујући и Србију, оценио је Фискални савет.
Миграције из ЦИЕ у Западну Европу снажно расту са годинама иако је у претходним деценијама дошло до осетног побољшања животног стандарда у ЦИЕ.
Просечан БДП по становнику у ЦИЕ био је у 2000. години на нивоу од тек 38 одсто оног у земљама Западне Европе, али тада су емиграције биле три пута мање у односу на 2017. годину када је БДП по становнику достигао 60 одсто Западне Европе, указао је Фискални савет.
„Српска стварност“
