1. 08. 2020.

Поводом обнављања дијалога Београда и Приштине уз посредовање ЕУ, Међународни институт за блискоисточне и балканске студије из Љубљане (ИФИМЕС) у анализи поставља питање да ли ЕУ заиста може да помогне у решавању косовског питања и констатује да су односи две стране врло комплексни и да се не могу гледати кроз призму “црно-бело” – оцењује Танјуг.

ИФИМЕС оцењује да обнављање дијалога има више него симболичан значај.

Ипак, како се наводи, приметан је неједнак легитимитет главних учесника обновљеног дијалога, јер на тзв. Косову премијер привремених приштинских институција Авдулах Хоти нема политичку тежину и подршку институција за наставак дијалога као председник Александар Вучић у Србији.

Хотијева влада је приликом формирања добила подршку 61 од укупно 120 посланика, односно минимум који је потребан за изгласавање, напомиње се у анализи.

У парламенту у Приштини “делује снажна опозиција Покрет Самоопређељење (ЛВВ) и Демократска партија Косова (ПДК) – странке које сматрају да актуелна влада нема легитимитет да води дијалог”, додаје ИФИМЕС.

Дијалог ни овога пута неће бити нимало једноставан, јер ће у фокусу поново бити болно питање несталих особа, али и неиспуњавање онога што је договорено и потписано у Бриселу у априлу 2013. године, а то је пре свега Заједница српских општина (ЗСО).

Комплексност ситуације на западном Балкану илустративно показује понашање и однос ЕУ према том региону, наводи се у анализи.

Формално је присутна стална „подршка” и „забринутост” челника ЕУ према западном Балкану, док фактички, како оцењује ИФИМЕС, ЕУ својим потезима тај регион удаљава од чланства у ЕУ.

“Да парадокс буде већи, челници ЕУ често упућују подршку западном Балкану и његовом евро-атлантском путу изражавајући забринутост због утицаја појединих држава, пре свега Русије, Кине и Турске, али својом политиком (не)проширења ЕУ фактички гура земље западног Балкана у “загрљај” Русије, Кине и Турске, док истовремено те исте земље оптужују за тесне везе и сарадњу са Москвом, Пекингом или Анкаром”, оцењује Институт из Љубљане.

ЕУ, дакле поставља увек нове услове и критеријуме за чланство државама западног Балкана, констатује даље ИФИМЕС и додаје да експерти упозоравају да већ сада 15 држава чланица ЕУ не би могле у потпуности да испуне услове за чланство који се траже од држава западног Балкана.

Аналитичари сматрају да се мора зауставити „иживљавање” ЕУ над државама западног Балкана и пре свега се морају дефинисати рокови када ће земље постати пуноправне чланице ЕУ, јер без тога нема смисла настављати процес приближавања ЕУ, наводи се даље у анализи.

Последњих десетак година, откако је регион западног Балкана препуштен на бригу ЕУ, нису забележени значајнији позитивни помаци, а Русија, Кина и Турска ојачале су своју присутност и утицај у региону, наводи се у тексту.

ИФИМЕС пише да је “најискуснији албански политичар и актуелни председник Албаније Иљир Мета” недавно на тему великодржавних пројеката изјавио да „велика Србија није успела, а велика Албанија није могућа”.

Пласирање информација о тзв. великодржавним пројектима, били они великосрпски, великоалбански или великохрватски одвраћа регион од нужне сарадње на свим подручјима, додаје се.

“То, нпр. упорно ради председник Црне Горе Мило Ђукановић плашећи народ Црне Горе потенцијалним великосрпским хегемонизмом, као негацијом црногорске нације и државе, док игнорише просту чињеницу да је управо он лично био најближи сарадник Слободана Милошевића и учесник и извршилац великосрпског пројекта у 90-тим годинама прошлог века”, наводи се у анализи ИФИМЕС-а.

У тексту се додаје и да се Србија у региону оптужује да поткопава сувереност Црне Горе и БиХ, да жели да “трампи” Републику Српску за Косово или Косово за Републику Српску, да дестабилизује Хрватску и да је ослонац за ширење руског утицаја на западном Балкану и у Европи.

“Аналитичари предвиђају да се ускоро може очекивати највећи до сада напад на Србију и њеног председника Александра Вучића са намером да се сруши актуелна власт и генерише нова криза кроз дестабилизацију Србије и региона”, упозорава се у анализи Института из Љубљане.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here