- 03. 2019.
Иња Станић из Београда на челу најпопуларније музичке школе по избору вашингтонских родитеља
Иња Станић дошла је у САД као студенткиња, и остала у земљи због рата у бившој Југославији. Данас, она је председница Међународне музичке школе у предграђу Вашингтона, са 1.500 ученика и професорима из свих делова света. Вашингтонски родитељи су њену школу неколико пута прогласили најбољом музичком школом за целу пороодицу, а распон година њених ученика је од предшколског узраста до пензионера.
Живот Иње Станић је прича о “америчком сну”, али у свету уметности.
“Дошла сам у Америку 1989. године након завршене мзичке школе Коста Мањловић у Земуну, почела да студирам клавир на универзитету Мериленд где сам имала стипендију као корепетирор певача. После сам примљена на магистратуру на Американ
“Увек сам желела да отворим музичку школу, јер сам хтела да ујединим све идеје и педагогије које сам ја имала из изванредних школа у Београду и Земуну а такође и педагогију америчких и руских професора које сам овде имала. Желела сам да створим школу која није само за најбоље ученике, већ за сву децу која желе да уче музику, јер музика оплемењује и без обзира да ли су професионални музичари дивно је да имају музику као део живота”, каже Станић.
Директорка предшколског програма, Кера Стјуарт сарађује са Ињом већ 12 година…
“Она је велики иноватор и пионир у музици а посебно код млађих узраста. Развили смо овај програм на један диван начин. На мојим часовима децу упознајемо са музиком у раном детињству, истражујемо инструменте, ритам, музичке термине, кроз забаву, плес и песме и они нису ни свесни да тако уче. Иња је подржавала моје идеје, као шеф она дозвољава много креативности, дозвољава да се развијате и експериментишете.”
Ученици Међународне школе музике наступају у Кенеди Центру.
Најбољи ученици имају прилику да наступају на неким славним бинама.
“Једна од ствари које највише волим, као професор, је што моји ученици имају прилику да свирају на местима као што су Карнеги Хол и Кенеди Центар. То је нешто без премца, што бих волела да сам могла да доживим у њиховим годинама. Када сте изводјач, ништа не може да се пореди са изласком на сцену, осетити електрицитет иза бине, и веома је узбудљиво да видите своје ђаке како то доживљавају први пут”, прича професорка виолине, Софи Лау.
Иња Станић сматра да успешног шефа, било да је у питању мушкарац или жена, одликују слични квалитети.
“Ја мислим да је најважније да особа која води програм или другу организацију има страст и жељу за добрим квалитетом и да слуша једноставно свој крај И своје ученике и професоре јер од њих се добије пуно идеја шта они желе И како желе да направе добар програм и коју музику да свирају. Често ученици желе да свирају можда неке популарне песме које нису класика или нису по правилном путу предавања али они уживају у томе и то их чини срећним…”
Ширећи љубав према музици у свим облицима и ослушкујући потребе своје заједнице, Иња Станић непрекидно развија своју школу, која тренутно има две локације у околини Вашингтона.
„Српска стварност“ / ВОА /
