- 05. 2019.
Више од пола века организација “Европа ностра” штити културну баштине у целој Европи. На последњем у низу састанака Међународне делегације “Европа ностре” са највишим представницима власти само једна тема – жичара са гондолом на Калемегдану. Гостујући у Хроници РТС-а Снешка Квадлих Михаиловић, генерална секретарка те организације, каже да постоје озбиљне сумње да ће Калемегдан, уколико се изгради жичара са гондолом, моћи да се нађе на Унесковој листи светске културне баштине.
Снешка Квадлих Михаиловић каже да су се представници “Европа ностре” прво срели са представницима струковних невладиних организација које су потписале петицију против градње гондоле.
“Имали смо разговоре, да чујемо њихове примедбе. Састали смо се и са председником САНУ, јер су три одељења САНУ рекла да су против градње гондоле на Калемегдану. Састали смо се и са представницима министарстава, али и са председницом Владе Аном Брнабић”, наводи Михаиловићева.
То је, додаје, био отворен разговор.
“Она је изразила жељу да од нас добије веома исцрпан извештај са детаљним препорукама – да или не гондола”, истакла је Михаиловићева.
Према њеном мишљењу, ниједна влада не би, уз све примедбе, могла да настави са оваквим пројектом, a да о њему не промисли озбиљно.
“Што се тиче Ностре, ми немамо никакву дилему. Мислимо да на овом месту не треба правити један тако инвазиван грађевински подухват”, навела је Михаиловићева.
Калемегдан на тзв. тентативној листи
Калемегдан је, наводи, баштина од највећег значаја за ову земљу и заштићена је законима ове земље и планским документима.
“Постоји један озбиљан поступак пред Уставним судом, где се преиспитује да ли је План детаљне регулације који је донео Град Београд због изградње гондоле у складу са вишим планским документима. И ту има озбиљних индиција да План генералне регулације забрањује градњу жичара на том локалитету. Заиста је потребно да се Уставни суд позабави овим питањем”, казала је Михаиловићева.
Михаиловићева наводи да се Калемегдан од 2015. године налази на тзв. тентативној листи и да би могао да се нађе на Унесковој листи светске културне баштине.
“Било би сјајно да се Београдска тврђава нађе на Унесковој листи светске баштине. Што се тиче наших стручњака, велика сумња постоји да, уколико се гондола изгради, уништава се било каква шанса да се Калемегдан нађе на тој листи”, додаје Михаиловићева.
Поставља се, наводи, питање да ли је за Београд потербна гондола као туристичка атракција.
Случај Акропоља: обустављена изградња хотела због погледа
Михаиловићева је навела пример покушаја да се изгради хотел који би заклињао поглед на Акропољ.
“Када је код Акропоља требало да се изгради хотел, подигла се јавност, три хиљаде грађана је потписало петицију, обустављена је градња иако је грађевинска дозвола била издата”, истакла је Михаиловићева.
Уколико је циљ да се повежу обале реке Саве, могу да се користе еколошки бродићи који ће превозити људе, или неки леп пешачки мост.
“Постоје разни начини на које би се обале река могле повезати, а гондола се може градити између Кошутњака и Аде Циганлије”, рекла је Михаиловићева.
“Европа ностра”, каже, позива на отворен разговор са свима, јер се широка стручна и грађанска јавност у то мора укључити.
“Надам се да ће Калемегдан бити победник и да ће се на крају наћи на листи светске баштине Унеска. Калемегдан је наш, заједнички, и зато имамо и заједничку одговорност”, закључила је Михаиловићева.
„Српска стварност“ / РТС /
