1. 03. 2019.

Трошкови средњошколског образовања по ученику, окончано 2018. године, на пример, износили су близу 21.000 евра, док су трошкови основног образовања око 13.500 евра по ученику, “рачуница” је коју је изнео Институт за развој и иновације (ИРИ) у истраживању, обављеном уз подршку Wестминстер фондације за демократију.

Подаци показују да је у школовање једног грађанина Србије, од предшколског узраста, до краја академских студија, уложено укупно око 34.000 хиљаде евра, док се на основу расположивих информација долази до грубе процене од око 55.000 евра просечног трошка укупног школовања једног доктора.

Када се то помножи са бројем људи који су напустили земљу у потрази за послом у иностранству долази се до некакве рачунице колико је Србија и чисто финансијски на губитку, а према истраживању произлази да је директно и индиректно, услед немогућности да се годишњи одлив становништва спречи њиховим запошљавањем, генерисан годишњи губитак бруто додате вредности износи око 897,3 милиона евра, што чини око 2,1 одсто БДП из 2018. године.

Има, међутим, и позитивних ефеката емиграционог тока, а најзначајнији бенефит јесу дознаке.

По висини учешћа дознака у БДП Србија се налази у самом врху европских земаља, тачније уз Албанију на првом месту, са учешћем између 5 и 6 одсто БДП.

Ова средства имају важну улогу у националној економији, али као генератор будућег развоја или додатног раста моћи ће да се посматрају тек када инвестициона компонента буде била знатно јача.

Иначе, Републички завод за статистику не располаже подацима о обиму и карактеристикама спољних миграција, а такође не постоји ниједна организација у земљи, ни у иностранству која има прецизну евиденцију о мигрантима из Србије, те се са сигурношћу не може говорити о старосној или образовној структури миграната.

Процене броја миграната из Србије пружа Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), према чијим подацима је из Србије од 2012. до 2016. године отишло око 245.000 лица.

Ови подаци обухватају сва лица, тј. и такозване привремене миграције.

На ове теме, а поводом извештаја ИРИ института “Трошкови емиграције младих из Србије”, разговарало се данас на конференцији у Београду, на којој су говорили Емил Атанасовски, директор програма за Западни Балкан Wестминстер фондације, Ненад Јевтовић, директор ИРИ, Трејси Галагер, заменица амбасадора Уједињеног Краљевста, Мирослав Милетић, саветник председника ПКС и Младен Стаменковић, продекан Економског факултета у Београду.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here