- марта 2020
Један од најчешћих призора током сваке приче о вирусима и загађењу ваздуха су често хируршке маске на лицима људи. У последње време често их виђамо на снимцима са разних страна света, где из дана у дан расте број преминулих и заражених од корона вируса. Међутим, питање је колико су те маске ефикасне. Са друге стране постоје и памучне маске о којима неки стручњаци немају баш најбоље мишљење.
Стручњаци су скептични када је реч уопште о маскама и заштити од вируса који се преносе ваздухом, али истичу да могу да помогну око заразе преко прљавих руку. То се односи и на хируршке, а такође и на оне друге – памучне.
Хируршке маске стигле су у болнице у 18. веку, али их у јавној употреби није било све до епидемије шпанског грипа 1919. године, када је страдало више од 50 милиона људи.
Доктор Дејвид Керингтон са Универзитета у Лондону каже за ББЦ да „обичне хируршке маске нису ефикасна заштита од вируса или бактерија које се преносе ваздухом” – што је најчешћи начин заразе.
Како наводи, то је зато што маске углавном што нису довољно чврсте, немају филтере за ваздух и очи су изложене.
Памучне маске не могу да буду добра заштита код блиског контакта?
Миљење о помучним маскама потражили смо од једног од наших водећих епидемиолога Др Предрага Кона. Рекао нам је да памучне маске не могу да буду корисне у ситуацији када постоји блиски контакт са другом особом или када је удаљеност мања од једног метра, али да је, уколико је удаљеност већа, боље имати и такву маску него ништа.
„Извесно је да памучне маске у медицинским условима не могу да буду корисне. Има смисла да се користе у одређеним ситуацијама, односно само тамо где нема очекиваног контакта, али сигурно је да нетреба да се користе на инфективној клиници или било где где постоје заражени“, мишљења је наш епидемиолог. Др Кон закључује да памучне маске не могу да буду корисне у ситуацији када постоји блиски контакт или када су особе удаљене око једног метра.
Закључак:
Маске извесно могу да помогну као заштита од заразе преко кијања или кашљања, као и код преноса бактерија са прљавих руку.
У једном истраживању из 2016. године, урађеном у аустралијском Новом Јужном Велсу, наводи се да људи у просеку 23 пута у сату пипну лице.
Џонатан Бел, професор Универзитета у Нотингему, каже да су маске „у добро контролисаном и болничком окружењу” добра заштита од зараза, јер служе као респиратор.
Респиратори, који представљају посебан филтер за ваздух, посебно су дизајнирани за заштиту од штетних честица у ваздуху.
„Међутим, подаци нису добри када погледате истраживања о њиховој ефикасности у општој популацији – није тако лако носити маску у дужем временском периоду”, додаје Бел.
Доктор Конор Бемфорд, са Велком-Волфсон Института за експерименталну медицину, при Краљичином универзитету у Белфасту, каже да је од маски ефикаснија „примена једноставних хигијенски мера”.
„Ако перете руке, покријете уста када кијате и не стављате руке у уста пре него што их оперете, то може смањити ризик од добијања било ког вируса”, истиче он.
И британска Национална здравствена служба има савете како избећи вирусе:
редовно перите руке топлом водом и сапуном
избегавајте додиривања очију и носа када год је то могуће
водите здрав живот
Доктор Џејк Данинг из Агенције за јавно здравље Енглеске, при британском Министарству здравља, каже да „постоји веома мало доказа о предностима маски ван болничких услова”.
Како каже, да би маске биле ефикасне морају да се носе на адекватан начин, да се често мењају и одлажу на безбедан и прикладан начин.
„А истраживања показују да се прикладан начин понашања с маском све више смањује, што је дужи период ношења маске”, додаје др Данинг.
„Српска стварност“
