Пише: Миливоје Михајловић
Први дани 2019. године протичу нам у задовољству да са насловних страница новина и у главним вестима ТВ Дневника уживамо у порукама политичара да ће година пред нама бити „пресудна“, пресудна за косовски чвор, пресудна за нормализацију односа, пресудна за правно обавезујући споразум…
Тако је било и претходних година. Обећања су оставили да пожуте на насловницама старих новина, а косовски чвор затезали до бесмисла, у нади да ће народ схватити да то није обичан чвор, па се може одрешити, већ историјски чвор који се мора пресећи… Прошла година је за Косово била у много чему симболична. Стартовала је злослутно. Убијен је Оливер Ивановић. Мирна предратна биографија познатог спортисте и инжењера, која је у поратним месецима и годинама добила динамику политичког трилера, окончана је са шест метака у леђа. У међувремену – био је најважнији „шраф“ у спречавању етничког чишћења Севера, државни секретар у Влади Србије, трогодишњи заточеник у монтираном политичком процесу, анатемисан и од противника и од савезника, један од ретких који је веровао да Срби и Албанци имају заједничку перспективу… На старту „године дијалога и нормализације“ стрељан је човек дијалога и нормализације.
И тако смо добили ‘годину поделе’.
На јужној косовској ‘хемисфери’ усијање је изазвао Закон о специјалном суду за ратне злочине. По свему судећи, у том закону се крије политички кључ владавине Косовом у наредних неколико година (можда и деценија). Драма у Скупштини Косова приликом покушаја да се укине тај закон изазвала је бесне реакције ‘западних савезника’, брзе промене ставова домаћих актера и само је привремено испунила циљ режисера. Легенда каже (поједностављено) да је по сценарију, који је за ову драму осмислио Хашим Тачи, Скупштина требало да укине Закон о специјалном суду и да га упути председнику на потписивање. Он би, по том сценарију, рок од осам дана за потпис искористио да ‘западним’ савезницима предложи да не потпише закон, у замену за ‘малу услугу’ – да његово име скину са оптужнице. Кола су се, по обичају, сломила на премијеру. Њему је одбијен захтев за визу САД и Велике Британије, ускратили су му гостопримство најважнији и највећи савезници Косова.
Косовска драма је у марту кулминирала хапшењем Марка Ђурића. Брутално хапшење директора Канцеларије за Косово и Метохију у Влади Србије претворено је у медијски спектакл чији је циљ био понижавање Србије и продубљивање јаза између Срба и Албанаца. Прави циљ је био да приштински ауторитети покажу ‘мишиће’ пред својом јавношћу. Има оних који верују да многи актери ове драме нису баш најбоље научили улоге, па су импровизовали (укључујући и велики број медија са обе стране Ибра).
У априлу је јавност била заокупљена брзопотезном акцијом хапшења шест Турака – „гулениста“ који су хитно и тајно испоручени Турској. Владар Косова је са шест жртвованих „гулениста“ задовољио апетите партнера на Босфору, испоштовао је своје савезнике у Вашингтону (од 240 „гулениста“ испоручио је само шест), успут је све свалио на „свог“ премијера – натерао га да смени врх полиције и тајне полиције, поставио га као мету Ердогану за увредљиве прозивке и претње… Тачи је и у овој епизоди показао да је савладао финесе политичке драматургије или, фудбалским речником – усавршио је дриблинг на малом простору.
Косово се у мају поново нашло на дневном реду Савета безбедности УН. Дуга и бескорисна расправа могла се описати кратко: Косово тражи да УНМИК оде, Србија се томе противи, САД сматрају да УНМИК троши превише пара, а Русија тврди да Американци у Бондстилу обучавају косовске безбедносне снаге. УНМИК није отишао.
Али, у јуну је отишао ЕУЛЕX. Громогласно најављена из Европске уније, као мисија реда и закона која ће од Косова направити оазу правде, ЕУЛЕX је више личио на десетогодишњи сафари европских чиновника, са којег су се многи вратили као милионери. У јавности ЕУЛЕX ће остати запамћен по заташкавању сопствених корупционашких афера. „Блистави симбол неспособности“ ( како је оценио Гардиан) ЕУЛЕX је потрошио више од милијаду евра, а оставио је Косово у горем стању него што је било пре десет година.
На фудбалском првенству у Русији косовски фудбалски гастербајтери су победе репрезентације Швајцарске славили симулирајући рукама двоглавог орла. После „дрона“ на стадиону у Београду и ово је оцењено као провокација. Таблоиди су толико галамили да је брзо заборављена слаба игра српске репрезентације. Са рукама у облику двоглавог орла фотографисали су се и министри влада Косова и Албаније, у Преказу и Пећи, после заједничке седнице на којој су одлучили да избришу границу на Проклетијама.
Лето је, осим фудбала, прошло у драматичној представи званој „разграничење – корекција граница – подела и размена територија“. Била је то велика игра малих играча.
У септембру је ова драма постављена на сцени „Газиводе“.
После вишедневних најава да ће на Косову одржати највећи говор, председник Србије се прошетао Газиводама. Његову посету пратиле су запаљене барикаде у Дреници, интервенције полиције, пораст температуре…
Крајем месеца, у Приштини је била нека гужва на улицама, па се на Газиводе упутио и Тачи, и повео новинаре и сниматеље да се не ломатају по врућини на демонстрацијама. Попио је кафу у локалној кафани, оценио да је прелепо место и рекао да је „била посебна емоција провести неколико сати на језеру“. Његову посету је пратило подизање највишег степена борбене готовости Војске Србије.
Обе посете Газиводама пратила је таблоидна хистерија и усијана атмосфера – нека врста сценских ефеката ове представе. Оба председника су, заправо, на излете на Газиводе повеле и јавност. Очи јавности су биле упрте у мирну и бистру воду Газивода и ко зна шта нам је све промакло од догађаја на другим местима.
Новембар је био месец ИНТЕРПОЛ-а и царине. Таксе на робу из Србије су повећане за 10, па за 100 одсто. Има оних који сматрају да је та мера дуго припремана и причају да су неколико месеци раније велике количине робе из централне Србије стигле на Косово. Летимичан поглед на рафове у продавницама потврђује ову причу.
У децембру је косовска скупштина усвојила одлуку о формирању војске. Ова бурна година се завршила, како је и почела – Специјалним судом за ратне злочине припадника ОВК. Насловне стране пуне су фотографија оних који су добили позив у Хаг. Србија је прошла кроз тај процес и он може да буде лековит. Али, и Хаг је идеално место да се ове наше заједничке локалне драме поставе на светској сцени.
Европа је у 2018. години поново показала да је проблем Косова и грађани овог дела света – не занимају. Највише се узбудила што су, због енергетског спора између Србије и Косова, каснили сатови на рернама и микроталасним пећницама широм Европе.
„Српска стварност“ / Коссев.инфо /
