1. 12. 2018.

Министарка правде у Влади Републике Србије Нела Кубуровић упозорила је данас чланове СБ УН да цивилна администрација УН на Косову (УНМИК), без видљивих разлога, потернице других земаља против албанских терориста са Косова и Метохије чини невидљивим у систему Интерпола, иако за то није овлашћен.

Кубуровић је на редовној седници Савета безбедности УН поводом шестомесечног извештаја о раду Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу истакла да тај мандат УНМИК од Савета безбедности није добио.

Она је осврћући се на оцену о “изостанку напретка” у правосудној сарадњи Србије и самопроглашене државе “Косово” у питањима ратних злочина, подсетила да се та сарадња одвија преко УНМИК-а, чија су овлашћења у области правосуђа утврђена Заједничким документом УНМИК-а и СР Југославије из новембра 2001. године.

Правосудним органима Србије није било омогућено да обављају процесне радње, у предметима ратних злочина почињених на подручју Косова, навела је она, напомињући да Приштина не одговара на захтеве за сарадњу Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Министарка правде је поред неовлашћеног поступања УНМИК-а поводом потерница против албанских терориста са Космета, члановима СБ предочила да још теже последице по српски народ који живи на Космету могу да донесу скорашње неразумне одлуке Приштине изазивајући хуманитарну катастрофу несагледивих размера. Надам се да међународна заједница неће остати нема и дозволити такво видљиво кршење оснвних људских права, рекла је Кубуровић.

Она је оценивши да Република Србија има успешну сарадњу са Механизмом и да испуњава све преузете обавезе, указала на то  да би нови корак напред у односима са Механизмом било уступање српском правосуђу предмета против Вјерице Радете и Петра Јојића за непоштовање суда.

Такође, Кубуровић је генералном секретару УН предложила да преиспита став из 1993. године, према којем осуђеници Хашког трибунала казне не могу да служе на територији бивше Југославије, те да затражи од Механизма свеобухватну процену иницијативе Србије да њени држављани, осуђени пред Хашким трибуналом, односно Механизмом, издржавају казне у Србији.

Република Србија инсистира да се ово питање покрене са мртве тачке. Приликом недавне посете председника Механизма Теодора Мерона Београду добила сам уверавања да не постоје препреке да се ова иницијатива реализује, навела је министарка правде.

Она је подсетила да је чак девет лица српске националности умрло током суђења или током издржавања казне и указала на тежак положај Милана Мартића и Драгомира Милошевића, који казне на које их је осудио Хашки трибунал издржавају у затвору у Естонији.

Кубуровић је тим поводом истакла да је Република Србија спремна да прихвати прецизно дефинисан међународни надзор издржавања казни ових осуђеника, као и да пружи јасне гаранције да се осуђеници неће наћи на превременој слободи без одговорајућих одлука Механизма.

Такође, министарка правде је позвала представнике Механизма и одговарајућих институција које одреди генерални секретар УН, да посете Србију, обиђу затворске капацитете и да се увере о стању затвора за ту намену.

Она је поновила став Србије да је Хашки трибунал од свог оснивања имао селективан приступ и када је у питању број оптужница у односу на националну припадност, као и када је у питању прослеђивање предмета правосудним органима држава бивше СФРЈ.

Према њеним речима, док је правосуђу Босне и Херцеговине проследио шест случајева који се односе на 10 лица већином српске националности, Трибунал је Србији и Хрватској проследио по један предмет.

Међу свим предметима који је Трибунал уступио нема оптужених за злочине над Србима. Да ли то значи да није било злочина над српским становништвом и да нема одгвоворних за убиства, мучења и прогон Срба?, запитала се Кубуровић.

Министрка правде је такође изразила неслагање са оценом главног тужиоца Механизма Сержа Брамерца о недостатку сарадње у земљама региона или подједнаком одбијању сарадње свих земаља.

Сарадња Србије у остваривању правне помоћи са Босном и Херцеговином је на високом нивоу, рекла је министарка правде и напоменула да се нада да ће до унапређења сарадње доћи и са Хрватском.

Она је подсетилла да је у марту ове године у Београду одржан састанак министара правде Србије и Хрватске, чији је резултат био формирање две комисије задужене за размену спискова лица оптужених или осуђених за ратне злочине, као и израду билатералног уговора о решавању питања процесуирања ратних злоцина.

Прва комисија је, како је навела Кубуровић, задатак завршила, док друга континуирано ради и нови састанак је планиран током овог месеца.

Чврсто верујемо да ово представља значајан корак у решавању отворених билатералних питања, иако Хрватска наставља праксу суђења против Срба у одсуству и без довољно доказа и чињеница олако доноси пресуде за ратне злочине, чиме, многи мисле намерно, спречава Србе избегле из Хрватске да се врате својим домовима, рекла је Кубуровић и нагласила да Србија и даље наставља праксу несуђења у одсуству, због чега је десетине предмета у прекиду.

Министарка правде је поводом питања регионалне сарадње истакла да је Комисија за нестала лица Републике Србије 6. новембра 2018. године у седишту Међународне комисије за нестала лица у Хагу, потписала Оквирни план за решавање питања несталих лица из сукоба на подручју бивше Југославије.

Она је указала на то да су 10. јула ове године у Лондону, земље Европске уније и учеснице Самита Западног Балкана потписале су Заједничку декларацију о несталим лицима, која представља кључни документ, јер подржава права свих породица несталих лица на истину, правду и обештећење.

Премијери Републике Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, тзв. “Косова”, Албаније, Хрватске, Немачке, Уједињеног Краљевства, Аустрије, Бугарске, Италије, Словеније и Пољске потписали су Заједничку декларацију о несталим лицима, којом су истакли подршку напорима на проналажењу 12.000 лица која се још увек воде као нестала услед оружаних сукоба на подручју бивше Југославије, навела је она.

Када су у питању мемоари генерала Небојше Павковића, чије је објављивање тужилац Механизма оценио као “посебно забрињавајуће”, Кубуровић је напоменула да се објављивање мемоара једног, али не и јединог учесника у рату, не може се сматрати глорификацијом ставова једне стране у сукобу.

Мемоари, како је истакла министарка правде, представљају лично виђење, на које сваки појединац има право, према Члану 19 Универзалне декларације о људским правима у складу са правом на слободу мишљења и изражавања.

Због тога се, како је истакла Кубуровић, поставља питање, зашто су само мемоари српских осуђеника нашли место у Извештају Механизма, док се нигде не спомињу мемоари осталих.

Она се осврнула и на став Механизма, који истиче да је кључно средство за обезбеђивање континуиране сарадње земаља са Механизмом, политика условљавања напретка у процесу евроинтеграција.

Сматрам да је ставом Механизма о притиску на Републику Србију у преговорима о приступању Европској унији, Механизам напустио тему сарадње са Србијом. Такав став само потврђује политички, а не правни карактер ове институције. То је, од његовог настанка, његов највећи недостатак, истакла је министрка правде.

Кубуровић је закључила да се сарадња Републике Србије са Механизмом ипак одвија успешно и да наша земља нема отворених питања у сарадњи са том институцијом.

Остајем у уверењу да ће се напори које моја земља чини уважити и потврдити у наредним извештајима, закључила је Кубуровић.

„Српска стварност“ / владасрбије.рс /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here