27.10.2019.

Предсједник италијанског Удружења „Војна опсерваторија“ Доменико Леђеро тврди ће да ће уранијум из НАТО бомби, којима је 1999. године бомбардована СР Југославија, деценијама убијати људе.

Леђеро је напоменуо да то није његова произвољна оцена, већ закључак стручњака, те је изразио спремност да Србији уступи све што удружење поседује, документацију коју су приложили државним комисијама и судовима у Италији, доказујући узрочно-последичну везу осиромашеног уранијума и канцера, али, каже, до сада није било званичног захтева.

Он је за београдске Вечерње новости рекао да је од Римске конференције повећан број умрлих италијанских војника од канцера, те додао како је од 350 колико је тада пописано, данас је у књизи жалости њих 369.

Удружење „Војна опсерваторија“ из Рима, које се изборило да породице жртава обештети италијанска држава, евидентирало је 7.500 оболелих, међу њима је и знатан број оних који су били у саставу Кфора на Косову и Метохији послије НАТО бомбардовања 1999. године.

Леђеро, који је био борбени пилот НАТО-а 1999. године, тврди да иста судбина погађа цивиле и војнике из Србије.

– Последице бомбрадовања осиромашеним уранијумом у Србији су, колико знам, несагледиве. Жртве су и војници и цивили. Са подацима о томе смо суочени на симпозијуму у Нишу. Србија која располаже таквим подацима има шансу да докаже правду – рекао је Леђеро.

Он је навео да је документација, коју су Удружењу проследили НАТО и Пентагон, помогла у доказивању узрочно-последичног односа између патологије болести и излагања осиромашеном уранијуму.

Оболели војници и породице италијанских војника дигли су на стотине пресуда против државе, а, како наводи Леђеро, сви оштећени добили су новчане накнаде, упркос томе што је италијанска војна администрација оспоравала пресуде до највишег степена судства.

Леђеро је напоменуо да се знало да је током бомбардовања Републике Српске 1995. године употребљавана муниција са осиромашеним уранијумом.

– То је и доказано, али војници на терену нису добили информацију како да се заштите. То је врло добро знао наш војни врх још од 1994. године, али није прослеђено оперативцима на терену – навео је Леђеро.

Према његовим речима, прва жртва био је 23-годишњи Салваторе Вака, који је умро од леукемије неколико месеци по доласку кући.

– Те године, мада није утјеха, гађане су само одређене мете. Далеко веће размјере и последице употребе муниције са осиромашеним уранијумом везују се за бомбардовање СР Југославије 1999. године – нагласио је Леђеро.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here