Mesto za reklamu
  1. 11. 2020.

У Мелбурну живи више од 30 000 Срба који се углавном окупљају у православним црквама и бројним српским клубовима. Због коронавируса била су забрањена, па и она верска. Србима је то тешко пало, најпре због забране међусобног посећивања која је била на снази све до 19. октобра.

  О животу у тим посебним условима пише Саша Јанковић.

Мелбурн, главни град државе Викторије има око 5 милиона становника, други је по величини град у Аустралији. Званично, био је то најдужи епидемиолошки карантин у свету, у континуитету, од невероватних 123 дана. Догодио се то баш у овом граду, који је, по избору магазина Economist, чак 7 пута био најбољи град за живот на свету.

Све је почело још крајем марта, кад је у Викторији уведено ванредно стање и заведено такозвани трећи степен рестрикција, иако је у том моменту, у тој савезној држави било мање од 500 активних случајева коронавируса. Рестрикције су већином укинуте средином маја, након 45 дана, и живот се делимично вратио у нормалу, а онда се изненада појавило ново жариште вируса крајем јуна. Званичници су убрзо признали да се вирус највероватније проширио из обавезног хотелског карантина, у којем су боравили аустралијски грађани пристигли из иностранства.

Већ 1. јула, прво је 300 000 становника Мелбурна одмах затворено у карантин, да би већ осам дана касније карнтин био проширен на цео Мелбурн, а затим и на државу Викторију.

Рестрикције су из недеље у недељу постојале све ригорозније, да би 2. августа био уведен полицијски час и карантин 4. степена, у моменту када је Викторија имала нешто више од 600 нових дневних случајева, што је био и максимални број забележен од почетка кризе.

Наредних 78 дана, све до 19. октобра, грађани Мелбурна били су практично закључани у својим кућама, на право од 1 сат дневно за шетњу и то у пречнику од 5 километара од своје куће. У куповину је могао само један члан породице, такође један сат дневно и то само у поменутом радијусу. Свако напуштање куће, без оправданог разлога, могао је да кошта грађанина Викторије 1652 долара, што је нешто више од 1000 евра.

Иако је премијер Викторије Данијел Ендрју најавио још почетком јула да ће ове ригорозне рестрикције трајати највероватније до 6 недеља и да је то једина опција да се спречи катастрофа, они су временом стално одлагане и пооштраване да би коначно биле укинуте тек након 18 недеља.

Мелбурн је скоро 3 месеца у време полицијског часа, био прави град духова. Екпономска штета од другог локдауна у Викторији процењује се на више од 14 милијарди долара, што је око 3 одсто укупног бруто производа ове савезне државе. Много већа штета нанета је менталном,али и општем здрављу становништва, па је тако у периоду локдауна забележено 3 пута више позива за помоћ психолошке природе.

И српска заједница је тешко погођена четворомесечним карантином. Нашим Србима највише су недостајала међусобна дружења и недељно окупљање око српске православне цркве. Било је тешко, али захваљујући томе нисмо имали велике жртве. Тешкоће ће се заборавити и надамо се да ће се нормалан живот ускоро поново вратити, не само код нас већ широм света. Догодило се, не поновило се – поручују Срби из Мелбурна, из далеке Аустралије.

„Српска стварност“ / J. С. /

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here