08.09. 2019.

Не догађа се често да се појави књига, а да се не зна ко ју је написао или приредио као што је случај са “Мемоарима краља Милана” чији је приређивач уместо имена ставио само цртеж круне.

Књига је била штампана у Цириху 1902, годину дана након смрти краља Милана, писана је немачком готиком и никада све до ове године није била преведена са немачког на српски језик.

Уместо предговора историчар Ненад Јовановић је написао обиман есеј ( 60 страна) о књизи под насловом “Портрет једног краља” штампан испред кратког увода немачког приређивача који је на крају свог текста нацртао већ поменуту круну и датирао Рим 1901. године.

Пошто је од тада прошло више од једног века нема могућности да се одгонетне ко је био приређивач, нити колико су у књизи заиста текстови које је написао краљ Милан Обреновић а колико анонимни приређивач или још неко други, јер је очигледно да су сакупљени текстови дело “више руку”.

Причу о томе како је немачки оригинал ове књиге коначно стигао у Београд сазнали смо од уредника Дејана Михаиловића који је пре нешто више од годину дана објавио своју књигу “Подвизи и страдања грофа од Такова” романсирану биографију краља Милана писану на основу архивске грађе која је сачувана у Србији, а пошто није имао још превод ових “Мемоара” само их је поменуо јер је сазнао да постоје.

У разговору за Танјуг Михаиловић је казао да је за ове мемоаре на немачком сазнао од Светлане Томић која је прва указала на потребу да би било добро да се преведу и објаве.

Трагајући за мемоарима у Народној библиотеци Србије Михаиловић је нашао картон у регистру књига али уз напомену да их немају.

Књигу је, како наводи Михаиловић, нашао Горан Лазукић у Националној библиотеци у Бечу и тако је стигла у Београд.

На оригиналном издању пише да је писана на основу докумената из његове заоставштине и онога што је исприповедао приређивачу чијег имена нема, само већ раније поменута круна.

Приређивач у свом кратком уводу наводи да књига има десет поглавља која почињу детињством будућег краља под насловом ” На двору кнеза Кузе”, затим следе: Драма у Топчидерском парку, Милан и Наталија, Артемиза Христић и друге, Миланове авантуре у иностранству, После абдикације, Милан и Александар, Госпођа Драга Машин, Милан као политичар, Миланов политички тестамент.

Српском преводу је додата Хронологија живота кнеза а затим краља Милана Обреновића IV и на крају је регистар имена личности које се помињу у књизи.

С обзиром да се Дејан Михаиловић 7-8 година бавио прикупљањем аутентичне грађе за свој роман веома су му добро познате пикантерије из краљевог живота али је при томе дао и веома ироничне приказе друштвеног и политичког живота Србије с краја 19. и самог почетка 20. века, трудећи се да демистификује верзију званичне историје о том времену.

Михаиловић је оценио да је књига мање-више успешна мешавина непоузданих извора, грешака што се тиче датирања појединих догађа али и писама које је можда писао краљ Милан после абдикације.

Књигу је као историчар, веома помно проучио писац есеја “Портрет једног краља” Небојша Јовановић који се сложио са МИхаиловићем да је то занимљива мешавина текстова који би могли да буду аутентични и оних који су плод маште приређивача који ће на жалост заувек остати непознат,али је уверен да је Немац и вероватно близак Хабрзбуршком двору јер отворено “навија” за цара Фрању Јосифа.

Сви делови тестамента у којима се наводе особине српског менталитета говоре ружно о Србима, што никако не би написао краљ Милан јер он је искрено волео своју отаџбину а и трудио се да заштити свог сина, престолонаследника, Александра.

Јовановић сматра да је против здраве памети саветовати престолонаследнику и затим краљу да би најбоље решење за балканско питање било да се двојна Хабзбуршка монархија претвори у тројну и да то чине славенске земље а да престоница тог новог ентитета буде Загреб јер је највише наклоњен династији Хабзбурга.

То је један од савета који, наводно, краља Милан пише сину у свом политичком тестаменту.

“То би било “самоубиство” једне потпуно независне земље као сто је постала Србија”, констатовао је Јовановић.

Као професионални историчар Јовановић сматра да је прво поглавље о Милановом детињству најближе истини.

«Српска стварност»

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here