05 08. 2020
Метју Палмер, заменик помоћника државног секретара и специјални представник Стејт департмента за Западни Балкан, изјавио је да су Сједињене Државе забринуте због актуелних трендова у Србији.
Тај став Палмер је изнео током разговора о приликама на Западном Балкану који је организовао Балкан инсајдер – вашингтонски интернет портал који се бави темама везаним за подручје Балкана – одговарајући на питање о недавно одржаним изборима у Србији, вишедневним протестима у неколико градова, али и најављене истраге Управе за спречавање прања новца финансијских трансакција неких од новинара, невладиних организација и удружења грађана.
“Примили смо к знању извештај Фридом хауса по коме је Србија назадовала из категорије полуконсолидоване демократије у хибридни режим. Фридом хаус је веома цењена организација и користи доказане методе у свом раду”, осврнувши се на закључке извештаја “Земље у транзицији” објављеног у мају.
Амерички дипломата рекао је да је Србија одржала изборе који, међутим, јавности нису понудили много могућности за избор.
“Чврсто смо се залагали за то да опозиција учествује – али опозиција је тврдила да изборни услови нису довољно фер да би се тако нешто догодило. Забринути смо због тога што опозиционе политичке партије и њихови политички представници немају подједнаку могућност појављивања у медијима. Посебно се то односи на јавног емитера – Радиотелевизију Србије. Желели бисмо да се догоде промене које ће омогућити да јавност у Србији пред собом има могућност да бира између различитих опција”, подвукао је специјални представник Стејт департмента за Западни Балкан.
Указао је и да најављена провера финансијских трансакција дела невладиних организација и новинара неће помоћи Србији на прокламованом путу чланства у Европској унији.
“Забринути смо и због перцепције селективне примене закона чија мета су цивилно друштво и истраживачки новинари. То је нешто што само може отежати Србији да напредује на свом европском путу. Снажно подржавамо европску будућност и перспективу Србије и , на крају, њено чланство у Европској унији. Али, да би се тај циљ постигао – потребно је да се Србија квалификује за то – што подразумева спровођење демократских реформи. Надамо се да нас Београд и власти Србије посматрају као партнере у томе. Засигурно, има још много посла који је потребно урадити”, устврдио је Метју Палмер.
Дијалог Београда и Приштине, уз посредовање ЕУ, настављен је 16. јула у Бриселу после паузе од двадесет месеци. Прекинут је новембра 2018. када је влада тадашњег косовског премијера Рамуша Харадинаја увела таксе од 100 одсто на увоз робе из Србије и Босне и Херцеговине.
Разлог за то, према тврдњама тадашње косовске владе била је међународна кампања српских власти коју је водила са циљем повлачења признања независности Косова, као и блокирање чланства Косова у међународним организацијама – попут УНЕСЦО-а и ИНТЕРПОЛ-а.
Укидање такси, што је тражила међународна заједница предвођена Европском унијом и Сједињеним Државама – а Србија сматрала условом за наставак дијалога, делимично је спровела влада премијера Аљбина Куртија. Међутим, заменила их је реципрочним трговинским мерама према Србији – што је изазвало разочарање Сједињених Држава.
Након изгласавања неповерења бившем премијеру Аљбину Куртију, на основу одлуке Уставног суда Косова и без расписивања избора, изабрана је влада Авдулаха Хотија која је укинула мере реципроцитрта према Србији – чиме су се стекли услови за наставак дијалога – што се и догодило у јулу.
Томе је требало да претходи сусрет Александра Вучића, председника Србије и главног преговарача српске стране, са Хашимом Тачијем који је у преговарачком процесу представљао Косово – уз посредовање Ричарда Гренела – специјалног изасланика Беле куће за дијалог две стране.
Сусрет двојице државника, који је требало да се одржи 27. јуна у Белој кући није се догодио, јер је три дана пре тога објављен предлог оптужнице против Тачија која га терети за ратне злочине и злочине против човечности. Од тог тренутка као главни косовски преговарач фигурира новоименовани премијер Авдулах Хоти.
Односи Србије и Косова су нарушени после рата који су две стране водиле у периоду од 1998. до 1999. Сукоб је кулминирао интервенцијом НАТО-а у тадашњој Савезној Републици Југославији и окончан је после повлачења њених војно-полицијских снага са територије Косова, у јуну 1999.
Косово, које је 2008. године прогласило независност, Србија и даље сматра својом територијом. Независност бивше српске покрајине признало је око стотину држава чланица Уједињених нација – укључујући и Сједињене Државе. Независност Косова не признају Русија и Кина, као и пет чланица Европске уније: Словачка, Кипар, Грчка, Румунија и Шпанија.
Нешто више од месец дана после Србије – и у Црној Гори, у условима глобалне пандемије Ковида 19, одржаће се парламентарни избори. Црногорски званичници страхују од могућих страних утицаја и кампање дезинформисања. Такође, јачају и забринустости имајући у виду да је изборну 2016. обележило хапшење групе, махом држављана Србије, касније осуђене због покушаја извођења државног удара.
Метју Палмер указује да Сједињене Државе чине све да Црној Гори помогну у борби приотив дезинформација.
“Како би наши црногорски партнери развили капацитете за идентификовање дезинформација. Да препознају када се дезинформације пуштају на подручју Црне Горе – као и да се супротставе таквом наративу. Да грађанима скрену пажњу на екстерну природу дезинформација, подвлачи Палмер.
“Део те подршке је техничке природе, али огледа се и у развијању способности за надгледање простора у који се сливају информације како би дезинформације биле препознате.Такође, помажемо и у развоју контранаратива. Са наше тачке гледишта, када уочимо примену такве врсте кампање у Црној Гори, или другде у региону – скренућемо пажњу на то и помоћи да се истина разлучи од дезинформација. Са циљем да отежамо странама које информације користе за потпиривање неповерења”, закључује Палмер.
Метју Палмер је указао и да су Сједињене Државе усредсређене на подршку процесу који предводи Европска унија који и, како је рекао, требало би да доведе до споразума између Србије и Косова.
Амерички дипломата је указао да би, како је рекао, у свом идеалном облику споразум Србије и Косова требало да доведе до узајамног признања две стране.
“Прича о размени територија, или било ком другом потенцијалном аспекту договора, скреће пажњу са кључног циља: да Србија и Косово и њихове владе седе и раде на проналажењу пута за нормализацију односа. Ми подржавамо тај процес – тако да мислим да је ирелевантно и ометајуће говорити о питањима као што је размена територија. Треба се посветити ономе што је потребно учинити како би учесници преговора напредовали ка свеобухватном споразуму којим би, једном заувек, била стављена тачка на спор”, рекао је Палмер.
У делу разговора о Србији и Косову, специјални представник Стејт департмента за Западни Балкан подсетио је да су две стране обновиле разговоре које воде Европска унија и Мирослав Лајчак – кога је означио као драгог пријатеља и блиског сарадника.
“Драго ми је што је тај процес поново покренут. Недавно сам се овде у Вашингтону срео са Скендером Хисенијем – представником Косова у том процесу. Много посла је пред њима – стране учеснице преговора посвећене су остварењу напретка потребног за постизање свеобухватног споразума о нормализацији односа. Такав споразум би ресетовао регион и охрабрио све државе Западног Балкана које су на путу чланства у Европској унији”, подвукао је Палмер.
„Српска стварност“ / VOA /
