1. 04. 2019.

Поента озакоњења корупције у здравству није да се она из нелегалних токова пребаци у легалне, већ да терет лошег материјалног положаја лекара падне на грађане, сматра Марио Рељановић из Института за упоредно право, док потпредседник Савета за борбу против корупције Мирослав Милићевић указује да је одредба о давању поклона велико понижење.

Према речима Милићевића, људи запослени у здравству морају да буду адекватно награђени за свој рад, а не да по амбулантама носе пластичне кесе и зембиље са поклонима.

Он упозорава да системску корупцију, која подразумева стварање услова у којима је корупција могућа, ствара онај ко руководи државом.

Ко доноси непрецизне законе, као и уредбе са надзаконском снагом које погодују остваривању личне користи, објаснио је Милићевић и предочио да је последица тога чињеница да већ годинама нико није осуђен за корупцију.

“Имате разне центре моћи који нису увек у политици, а који једноставно тако могу да раде ствари да се догоди оно што они хоће. Њима једина баријера могу бити институције”, изјавио је ФоНету.

Милићевић посебно наглашава да је у Србији, после Петог октобра, требало развијати инстититуције, али су оне, уместо тога, остављене да буду слабе и лако урушиве.

Како је указао, тужиоци морају да раде свој посао, али су неопходни и едукација и охрабривање људи, као и постојање интерактивног друштва које ће у свему томе учествовати, уместо друштва које сматра да то није његов проблем.

По његовом мишљењу, борба против корупције заправо је борба за спровођење закона, као основе једне државе.

“Корупција чини људе неједнаким. Када су грађани неједнаки”, упозорио је Милићевић, “онда се и поделе, свако се ушанчи у свом уверењу”.

“Разлог нечијем уверењу не сме бити његова лична корист”, предочио је Милићевић, уз опаску да је погрешна концепција по којој је наш народ антрополошки склон корупцији.

„Српска стварност“ / Агенције /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here