- 09. 2019.
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали најавио је данас да ће минимална зарада у Србији од идуће године бити повећана за 11,1 одсто, односно са 155,3 динара на 172,5 динара по сату.
Мали је, на конференцији за новинаре након 92. редовне седнице Социјално-економског савета Републике Србије, прецизирао да је садашња минимална зарада 27.022 динара, а да ће, после повећања, износити 30.022 динара.
Министар је указао на то да ће одлуку о повећању минималне зараде донети Влада Србије јер чланови Социјално-економског савета ни на данашњој седници нису постигли договор о томе колико треба да износи повишица.
Према његовим речима, став послодаваца јесте да се минимална цена повећа за пет до шест одсто и да су то реалне могућности привреде, док синдикати траже да се она увећа за најмање 20 одсто.
Он је навео да се процењује да минималац од приближно 27.000 динара сада у Србији прима око 350.000 запослених, и додао да раст минималне зараде обично доводи до општег раста зарада у Србији.
Мали је подсетио и на то да ће бити укинут Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава, тако да ће почев од 1. јануара наредне године и зараде запослених у јавним предузећима, по том основу, порасти за пет процената.
Све ово што радимо, рачунајући и овакво велико повећање минималне цене рада, резултат је тешких реформи које смо спровели од 2014. године, истакао је министар.
Он је подсетио и на намеру државе да постепено смањује пореско оптерећење зарада на терет послодаваца, тако да ће, после овогодишњег смањења са 63 на 62 одсто, већ следеће године тај терет износити 61 одсто, са тенденцијом даљег смањења.
Мали је рекао да ће у циљу додатног растерећења послодаваца бити укинути доприноси за ПИО фонд од 0,5 одсто на терет послодавца, као и да ће бити повећан неопорезиви део зараде са 15.300 на 16.300 динара.
Према његовим речима, привреда ће се растеретити за 13,1 милијарди динара, односно за приближно 111 милиона евра, што је значајан износ.
Повећање минималне зараде и растерећење привреде, како је оценио, најбољи су начин да се утиче на побољшање животног стандарда, повећа атрактивност и конкуретност привреде како би она наставила да расте по стопама забележеним прошле године.
Он је подсетио на то да су макроекономски услови стабилни и да је у првих осам месеци остварен суфицит у износу од 46,6 милијарди динара.
Мали је навео да, према подацима Републичког завода за статистику, стопа незапослености износи 10,3 одсто, као и да је раст страних директних инвестиција у првих шест месеци ове године за 31 одсто већи него у истом периоду прошле године.
За нас је највећи изазов како економија даље да расте. Циљамо на раст од 3,5 одсто, ако не и више за ову годину. То ће све утицати на општу потрошњу, повећање инвестиција и допринети расту наше економије, објаснио је Мали.
Према његовим речима, све ово опет доводи до више новца за порезе и доприносе и омогућава нам да говоримо о новом повећању минималне зараде и њено приближавање минималној потрошачкој корпи.
Он је изнео и оцену да су преговори били конструктивни и да је права слика Србије када сви седе заједно и дискутују о важним темама.
Министар је навео и да ће пензионери око 1. децембра 2019. моћи да рачунају на једнократну помоћ од по 5.000 динара и на повећање пензија од 1. јануара 2020. између 5,1 и 5,5 одсто.
Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, који је и председавајући Савету, оценио да је да су реформе које је председник Србије Александар Вучић покренуо 2014. године резултирале тиме да повећање минималне цене рада данас буде више него икада.
Ђорђевић је рекао да Влада жели да то повећање буде у складу са реалним основама и да допринесе побољшању животног стандарда и већем броју инвестиција.
Јавни дуг је данас 51,9 одсто, незапосленост 10,3 одсто, инфлација 1,6 одсто, а имамо и реално повећање бруто домаћег производа, што показује да Србија напредује у сваком смислу, поручио је министар.
Председник Самосталног синдиката Србије Љубисав Орбовић подсетио је на то да је циљ преговора да минимална цена рада у наредне две до три године достигне минималну потрошачку корпу од приближно 36.000 динара.
Орбовић је напоменуо и да је поменуто повећање ипак највеће повећање минималне зараде од када се преговара од 2002. године.
Председник УГС “Независност” Зоран Стојиљковић истакао је да је још веће повећање минималне цене рада потребно због свеопштег побољшања квалитета живота.
Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић рекао је да су послодавци добили компензацију смањењем доприноса за ПИО фонд за 0,5 одсто и повећања за 1.000 динара неопорезивог дела зараде.
Атанацковић је указао на то да су послодавци прихватили аргументе које им је Министарство финансија понудило, и додао да то покрива издатке за минималну зараду која кошта послодавце.
„Српска стварност“
