Mesto za reklamu

01.11.2020.

Одговор на питање које свакодневно сви постављамо потражили смо од светског експерта нашег порекла, који се бави коронавирусом, од Др Дејана Глишовића, који живи и ради у Чикагу, медицинског директора за Интерну медицину у светској компанији  “Pharmaceutical Research Associates”. Нови талас короневируса несумњиво је много жешћи него претходни. Број оболелих и умрлих је већи него досада и многе земље су већ почеле да уводе много теже мере него досада. Кажу да ће се последице новог таласа ширења вируса тек осетити и да неће тако брзо проћи, како се очекује. Решење у борби против короне су наравно вакцина и лекови. И једно и друго ефикасно решење неће почети да се брзо примењују. У Најбољем случају можемо их очекивати у првој половини наредне године. Нашег саговорника смо већ представили и сазнали смо на колико важном послу је ангажован наш човек у водећој земљи света када је у питању и медицина. Шири одговор, на постављено питање у наслову, преноси наш др Дејан Глишовић, медицински директор фирме која је радила на тестирању лека ремдисивир, јединог одобреног који има доказано антивирусно дејство у борби против коронавируса.

„Тешко је дати неку поуздану прогнозу како ће се епидемија у Америци развијати јер то зависи од многих фактора. То су, пре свега, особине самог вируса (које су нам до сада само делимич но познате), затим мере заштите које ће се доносити, у чему улогу игра и незаобилазни политички фактор, а такође и степен поштовања уведених мера од стране становништва.

Што се тиче самог узрочника пандемије, вируса САРС-ЦоВ-2, он је сада први пут ушао у људску популацију, тако да о њему немамо историјске податке на основу којих би се поуздано могла предвидети његова будућа активност. На основу ових неколико месеци искуства, изгледа да се САРС-ЦоВ-2 понаша различито од до сада познатих вируса. За разлику од неких других вируса из подфамилије корона (узрочника обичних прехлада), као и вируса из подфамилије инфлуенца (узрочника грипа), који већ годинама круже у популацији и чија активност показује претежно сезонски карактер, видели смо да актуелни коронавирус (САРС-ЦоВ-2) опстаје у популацији током целе године. У току летњих месеци ширење инфекције је било успорено, али није заустављено. Треба имати у виду да је овај вирус вишеструко инфективнији од вируса грипа па би се на основу тога могао очекивати и вишеструки пораст броја заражених у току јесени и зиме када људи углавном бораве у затвореним просторијама где се инфекција лако преноси.

Уколико се не би предузеле никакве превентивне мере у виду ограничења окупљања у затвореном, ношење маски и поштовања препоручене социјалне дистанце, сасвим је могућ катастрофич ан сценарио са брзим разбуктавањем епидемије и огромним бројем заражених. Чак и у случају предузимања препоручених епидемиолош ких мера (и поштовања истих од стране већег дела становништва), претпостављам да би се епидемија могла држати под контролом у току зимског периода, али не и потпуно сузбити. Проблем је посебно комплексан јер драстичне мере затварања, какве смо имали на почетку, у дужем периоду би проузроковале многобројне негативне ефекте, пре свега у економском смислу, које у неком моменту могу постати погубније од саме епидемије. Врло је тешко направити адекватан баланс у томе и такве одлуке ће претежно зависити од утицаја политич ких фактора, што је област која излази из оквира медицинских питања и коју ја не познајем довољно да бих могао да дам неке поуздане претпоставке.

С обзиром на све околности, по мом мишљењу епидемија ће вероватно трајати све док се не постигне колективни имунитет, било пасивни (након прележане болести) или активни (као резултат вакцинације). Епидемиолози кажу да би проценат од око 60-70 одсто имуних у популацији био потребан да би се зауставила пандемија. Можемо очекивати да ће неке од вакцина које су тренутно у развоју бити одобрене крајем ове или почетком наредне године. Медјутим, за њихову производњу и дистрибуцију биће потребно још неколико месеци. Дакле под претпоставком да вакцина буде довољно ефикасна (а то не можемо знати унапред) и под претпоставком да већина људи хоће да се вакцинише (што такодје није сасвим сигурно) вероватно би ситуација са епидемијом у САД почела да се нормализује негде до лета 2021, мада мислим да је и ово врло непоуздана процена.

Наравно, све зависи и од евентуалних мутација вируса који временом може променити вируленцију и друга својства, на начин који унапред не можемо предвидети. У најбољој варијанти, уколико вирус из неког разлога спонтано ослаби вируленцију могло би се евентуално десити да се епидемија заврши и на тај начин. Медјутим, не треба се поуздати у то јер су шансе за овакав исход врло мале. У сваком случају, мислим да ова епидемија срећом неће бити толико погубна као неке друге које су харале људском популацијом у не тако давној историји, али ће нам бити опомена да су епидемије нормална периодична појава у људској популација и да се за следећу морамо далеко боље припремити“ – наводи светски експерт, нашег порекла, Др Дејан Глишовић, који живи и ради у Чикагу, медицински директор за Интерну медицину у светској компанији  “Pharmaceutical Research Associates”

„Српска стварност“ / Ј.С. /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here