Mesto za reklamu

08.09. 2019.

У Србији најзагађенији ваздух удишу становници Београда, Ниша, Сремске Митровице, Косјерића, Смедерева, Ужица и Панчева док је он најчистији у Новом Саду, али и Бору, показао је годишњи извештај Агенције за заштиту животне средине.

Загађењу највише доприносе фосилна горива и саобраћај, и добро је што многе општине у Србији гасе котларнице и са угља и мазута прелазе на употребу биомасе, која свакако испушта мање загађујућих материја, каже директор Агенције Филип Радовић.

Он наводи да грађани Србије осећају последице загађеног ваздуха, пре свега током зимских месеци јер постоји велики број индивидуалних ложишта која тада испуштају загађајуће материје. “Важно да схватимо колико је употреба енергије важна и да редукцијом фосилних горива и нафте можемо смањити ниво загађења. Извештај је показао да се Србија креће у добром правцу и неопходно је да исправимо грешке од раније и едукујемо грађане о томе колики је изазов аерозагађење за нашу цивилизацију”, казао је Радовић за Танјуг.

Истиче да анализа показује да је у Србији ваздух умерено загађен до загађен у зависности од средине.

Свакако је најзагађенији у великим срединама као што је Београд, док је у Новом Саду прве класе, у Нишу је такође загађен, затим Сремској Митровици, а Косјерић и Ужице због незавидног географског положаја традиционално имају лош квалитет ваздуха, каже Радовић.

Подсећа и да је према проценама Светске здравствене организације аеро-загађење једно од највећих изазова, ако не и највећи изазов за људско здравље. Он наводи пример Лондона, који је такође суочен са великим аерозагађењем, а у коме се испоставило да када грађани на семафорима гасе своје аутомобиле тог дана квалитет ваздуха буде знатно бољи. Истиче и да је добро што се у многим градовима у Србији сада гасе котларнице у којима се користе мазут и угаљ и све више прелази на нова решења попут биомасе. “Бројне општине мењају своје котлове, а оне које нису учиниле такође схватају да је то важно”, каже Радовић.

У извештају Агенције за заштиту животне средине наводи се да у наредном периоду треба наћи алтернативу грејању на угаљ, дрва и да се улаже у енергетску ефикасност.

Такође се наводи да су највеће дневне концентрације чештице PM10 током 2018. измерене у Ужицу и Ваљеву.

У првој категорији, која значи чист ваздух или незнатно загађен (где нису прекорачене граничне вредности нивоа ни за једну загађујућу материју) био је 2018. године у зони Србија и зони Војводина, осим у Суботици и Сремској Митровици као и у агломерацијама Нови Сад и Бор.

Такође ваздух прве категорије био је и у Нишу али због недовољног обима мерења PM10 честице и с обзиром да није било доступних мерења у два и по месеца током грејне сезоне.

Ипак се, касније тај град нашао у трећој категорији.

Друга категорија, умерено загађен ваздух у 2018. години није био ни у једној агломерацији.

У трећу категорију која значи прекомерно загађен ваздух (где су прекорачене граничне вредности, за једну или више загађујућих материја), у 2018. години био је у Београду, Панчеву, Смедереву, Косјерићу и Ужицу.

На територији градова Ваљева, Краљева и Крагујевца током 2018. ваздух је био треће категорије, такође, услед прекорачених граничних вредности концентрације суспендованих честица PM10, а у Краљеву је била прекорачена и гранична вредност за PM2.5.

Током 2018. године на територији града Суботице и Сремске Митровице ваздух је био треће категорије- прекомерно загађен, услед прекорачених граничних вредности концентрације суспендованих честица PM10 а у Суботици је била прекорачена и толерантна вредност за PM2.5.

У агломерацијама Нови Сад и Бор ваздух је током 2018. године био I категорије, чист или незнатно загађен ваздух, јер годишње граничне вредности нису прекорачене ни за један параметар.

У главном граду Србије, где је ваздух такође у категорији III, односно прекомерно загађен суспендоване су честица PM10 и PM2.5.

«Српска стварност»

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here