Mesto za reklamu
  1. 11. 2020.

Џо Бајден није изабрани председник САД и он само себе тако назива, јер су га тако промовисали амерички медији, а актуелни председник је данас покренуо законску процедуру за доказивање невиђене изборне крађе.

Коначну одлуку ко ће предводити САД ће по свему судећи донети Федерални суд – тврди проф. др Срђа Трифковић, иначе уредник америчког часописа „Хрониклс“.

Доношење одлуке Федералног суда не ограничавају никакви датуми, тако да утврђени термини избора електора – заказани за 14. децембар и инаугурације председника – за 20. јануар, у том случају не обавезују

 У овим околностима новог председника Сједињених Држава легално може прогласити само Врховни суд САД, у коме већину имају републиканци, а уколико све манипулације на изборима прођу без правних последица, Америка ће се показати као „банана република“ са нелегалним председником. Акција правног тима Трампове кампање, почела је данас, а коначни суд о свему даће Врховни суд Сједињених Држава, институција од које зависи легално проглашење новог председника САД, истиче проф. др Срђа Трифковић, човек који је већи део живота провео на америчком континенту и кога смтрају да је од људи нашег порекла најбољи познавалац политичких прилика у Америци. Ових дана био је у жижи интересовања многих новинара, са њим смо на тему америчких избора у више наврата разговарали и преносимо суштуну његових ставова.

Извод из ставова проф. др Срђе Трифковића о америчким председничким изборима:

   „Уколико Врховни суд суспендује проглашење победника у Пенсилванији, и уколико накнадна пребројавања у Мичигену, Висконсину, Аризони и Џорџији доведу у питање резултат у тим државама – то значи да трка није завршена.

Први аспект акције Трамповог правног тима је да се у Пенсилванији обори одлука Врховног суда те државе да се продужи пребројавање гласова и после осам сати увече на дан избора, што је у супротности са законом, а таква одлука је донета јер је Врховни суд Пенсилваније под контролом судија изабраних од стране Демократа.

Судије Врховног суда Пенсилваније су својим политичким активизмом узурпирали ингеренције законодавних тела.

Другим речима, да је допуштено у одлуци Врховног суда државе кршење закона те државе, без одлуке законодавних тела, тако да су судије својим политичким активизмом узурпирали ингеренције законодавних тела. То ће ићи директно пред амерички Врховни суд у коме републиканци имају већину.

Други аспект се односи на неке велике градове под контролом демократа који су „мистериозно произвели“ огроман број гласова за Бајдена у ноћи уторка на среду, 3. на 4. новембар, где су пребројавања „поштанских гласова“ обављана без присуства републиканских посматрача.

То се, пре свега, односи на делове Детроита у Мичигену и Милвокија у Висконсину, који су мистериозно „произвели“ преко 100.000 гласова за Бајдена и буквално нула за Трампа, што је статистички немогуће.

Трећи аспект акције је да је сертификовање победе једног кандидата у држави није у надлежности медија и политичких коментатора, већ изборне комисије дотичне државе и у овом тренутку је преурањено говорити о новоизабраном председнику Бајдену.

Медијска машинерија, која је од од почетка антитрамповска, жели да створи утисак да је његов покушај да доведе у питање легитимност избора „антидемократски поступак, премда за то постоје „веома богате основе. Треба рећи и да се медији нису тако постављали кад је Ал Гор довео у питање победу Џорџа Буша Млађег на Флориди 2000. године.

Правна основа за притужбе Трамповог тима је више него снажна, али је политичко питање да ли ће и у коликој мери то бити прихваћена од стране јавности. Ја бих рекао да хоће, због несумњиво великог броја Трампових бирача, којих је било више него што их је имао Обама 2008. и 2012. године, што је до тада био апсолутно највећи број гласова у америчкој историји.

Међутим, оно што треба имати у виду је да то не значи да ће Трампова кампања преко својих правних заступника доводити у питање исход, већ ће једноставно инсистирати на томе да мора да буде регуларно пребројан сваки глас, али искључиво „само сваки легалан глас“.

Важно је да се установи и да ли је је дошло до тзв. жетве гласова захваљујући поштанском гласању у неким државама, што је произвело бизарне резултате у Феладелфији, Детроиту и Милвокију, где је излазност била преко 90 одсто у областима где је историјска типична излазност била око 45 одсто.

Такође, имамо ситуацију да је у неким окрузима број пребројаних гласова чак надмашио број уписаних бирача, или да је било уписаних бирача са валидним датим гласовима, а којих више нема међу живима. То су ситуације типичне за ‘банана државе’ Латинске Америке и трећег света, или за државе олигархијске посткомунистичке транзиције. Уколико ово све прође без правних последица, можемо заиста рећи да Бајденов избор није легитиман“.

„Српска стварност“ / обрадила Ј. С. /

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here