- 11. 2019.
Председник Александар Вучић поручио је данас да млади у Србији и региону немају времена за чекање и да ће, упркос могућим тензијама и политичким неразумевањима међу државама Западног Балкана, тај део Европе економски убрзано напредовати, што би требало искористити како би се младима обезбедила перспектива и они остали у својим земљама.
Вучић, који с председницима Северне Македоније Стевом Пендаровским и Словеније Борутом Пахором учествује на четвртом Регионалном форуму младих лидера у Новом Саду рекао да ће, уколико државе не буду довољно паметне, млади наставити да одлазе, истичући да они то не раде тражећи хлеб, као што је било раније, већ бољу и сигурнију будућност.
“Не одлазе људи зато што су гладни, гладних је мало у било којој земљи овде, већ траже срећнију и бољу будућност, а не да се прехране”, рекао је Вучић.
Председник је рекао да ће регион Западног Балкана у року од две године имати још много тензија, политичких неразумевања и политике која ће се водити на основу догађаја из недавне и даље прошлости, али да се у економском смислу очекује убрзани напредак Балкана, много бржи него напредак земаља еврозоне.
Поменуо је да ће, према проценама Светске банке и ММФ, просечан раст у годинама које долазе у Србији бити 4,2 одсто БДП, у Албанији 4 одсто, а у Северној Македонији 3,5 одсто,
“Сви остали су далеко испод, те три земље ће да предњаче, остали ће бити испод, а најнижи раст по пројекцијама Светске банке и ММФ биће у Хрватској, око 1,92 одсто, а ја мислим да ће због пада еврозоне бити и на 1,5 или 1,6 одсто”, рекао је Вучић.
Говорећи о односима у региону, Вучић је рекао да је лоша атмосфера резултат лоших политика из прошлости, из којих не успевају да изађу земље у региону.
Танјуг (Јарослав Пап)
Вучић је рекао да деца у Србији немају времена за чекање, а да немају ни средњовечни људи, наводећи да данас из региона не одлазе само млади, већ сви који могу да добију већу плату – од возача аутобуса, заваривача, бравара…
Вучић је рекао да цео регион мора да понуди срећну перспективу младим људима, што подразумева и бољу друштвену атмосферу. Као пример је навео иницијативу “мали шенген”, која је у три земље наишла на велике критике.
Вучић је приметио да се земље у региону “лажу празним бројкама”, док се регион испразнио, па је у државама остало мање људи него што показују званични подаци, те поручио да је за останак младих у региону неопходан још бржи економски раст, али и креирање амбијента у којем ће људи схватити да у региону “нећемо да се бијемо, већ да радимо заједно”.
Вучић је приметио да ће бити још већих проблема са одласком радника, пре свега медицинских, у Немачку, када та земља у потпуности либерализује дозволе. Додао је да тај процес не може у потпуности да се заустави на једноставан начин.
“У ери глобализације, безбројних плаћених огласа у нашим медијима од којих не можете да живите – чека вас посао у Немачкој, само се пријавите и живећете као ‘бубрег у лоју’… Нису људи криви, они само желе веће плате, криви смо ми што нисмо били у стању да обезбедимо боље услове”, приметио је Вучић.
Замолио је младе да схвате да значајно бољи услови не могу да се обезбеде за годину, две или пет, јер у том периоду плата може да порасте за 30-50 одсто, али не и за 200 одсто.
“То не постоји ни у једној економији света, морамо заједнички да радимо и стварамо тако нешто”, додао је председник.
Пренео је и да му је естонска председника рекла да ће тек када плате достигну цифру од 1.000 евра моћи да рачуна на то да ће се људи враћати у своју земљу.
Вучић је скренуо пажњу да се драстично смањио број грађана у региону, те да су све земље у региону у заблуди да имају више становника, него заиста имају.
Тако каже, у Србији, иако се лажемо да имамо 7,3 милиона људи, немамо више од 6,5 милиона становника, БиХ нема више од 2,7 милиона, Северна Македонија од 1,4 милиона, а Приштина нема укупно ни 1,2 милиона, са све 95.000 Срба.
У Хрватској нема ни 3,2 милиона људи, а у Црној Гори ни 520.000 становника.
“И тако се сви међусобно лажемо празним бројкама, а нико не разуме због чега. Испразнио се регион”, истакао је Вучић.
Додао је и да једна студија, урађена поводом економског раста, показује да изједначавање броја емиграната и имиграната можемо да очекујемо тек 2027. године.
Зато је наш циљ да пробамо то да убрзамо, поручио је Вучић.
“Да пробамо да буде 2026., можда 2025. године, али за то нам треба убрзан економски развој и оно што је за нас важно – да створимо амбијент у којем ће људи да схвате да више нећемо да се бијемо већ да радимо заједно”, рекао је Вучић и додао да је и зато поносан на иницијативу тзв. “малог Шенгена” која ће региону донети бољитак.
Вучић је приметио да није баш свима у Европи много драго због те иницијативе иако, додао је, нико нема шта да каже против тога јер је на четири основне слободе све засновано.
“Како смо се ми то дрзнули да сами нешто радимо? Е када будемо показали свима да смо у стању да седнемо за исти сто и да се договарамо, ма колико проблема између себе имали, да доносимо одлуке брже него што смо их раније доносили, онда ћемо вратити и народу самопоуздање и веру да могу да остану на својим огњиштима, у својим земљама да живе и да ту очекују бољу будућност”,поручио је Вучић.
Вучић је приметио да је наш проблем то што “нама сунце туђег неба увек сија боље него наше”.
“Чак и где није боље, ми мислимо да је у иностранству много боље, па и кад видимо да није боље срамота нас је да се вратимо и кажемо да судови које тамо морамо да перемо нису чистији од оних које морамо да перемо у нашим земљама у региону. То је ствар и нашег васпитања и недостатка самопоуздања”, рекао је Вучић.
Пендаровски: Ако направимо малу ЕУ на Западном Балкану задржаћемо младе
Председник Северне Македоније сматра да је шанса да се задрже млади људи у региону ако Западни Балкан почне да користи сопствене ресурсе и настави са регионалним аутономним иницијативама и створи нешто попут мале ЕУ.
Он је истакао да младима у региону није пружена шанса и да они имају право да одлазе и траже посао у свету ако им политичари не пруже одговарајућу перспективу
“Они имају само један живот, сви имамо само један живот и нико није луд да га траћи док преговори са ЕУ трају годинама, а при томе је просечна плата у мојој земљи 400 евра. Да нисам председник и сам бих се одселио из своје земље”, рекао је он илуструјући ситуацију у Северној Македонији, али и у региону.
Пендаровски сматра да Западни Балкан, поред проблема на економском плану мучи и апсолутна зависност од помоћи ЕУ.
Танјуг (Јарослав Пап)
“Ако не добијемо помоћ ЕУ као да не знамо шта би требало да радимо. Тешко је ослободити се тог менталитета, мада има изузетака. Идеје и креативност људи у региону нису искоришћене ни 10 одсто”, критичан је Пендаровски.
Он каже да наша друштва могу да просперирају и да имају одговарајући ниво напретка само ако користе домаће ресурсе, младе интелигентне људе. Сматра да се ситуација за две године неће много разликовати од данашње јер није могуће све тако брзо променити.
Према његовим речима, ни иницијатива “мини шенген” неће променити менталитет људи.
“И за две године ћемо бити зависни од концепта ЕУ”, рекао је он. Подсетивши да ЕУ није одобрила почетка преступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом, Пендаровски каже:
“Променили смо име државе да бисмо постали чланица ЕУ, али ЕУ то није узела у разматрање и то је велики ударац за све људе у мојој држави.”
Он је оценио да ће међу државама-чланицама ЕУ бити доста проблема и да ће процес проширења бити у закашњењу, те да страхује да ће нас то вратити на почетак иако су нека питања већ била разрешена.
“Морамо да чекамо шта ће ЕУ да понуди и да се томе прилагодимо. Ако наставимо са аутономним регионалним иницијативама онда ћемо много брже да напредујемо. Ако постанемо паметнији, напредоваћемо. Ако направимо малу ЕУ у региону имамо шансу да задржимо младе људе и истински трансформишемо друштво”, сматра Пендаровски.
Пахор: Подржавам мини Шенген, храбра иницијатива за сарадњу
Председник Словеније снажно је данас подржао идеју “малог Шенгена”, за коју је рекао да је нова и храбра иницијатива, која не представља замену за процес европског проширења, али у великој мери може допринети сарадњи и просперитету у региону.
Пахор је рекао да у Србију долази као пријатељ региона и његових лидера, заговорник снажне Европске уније, као и проширења ЕУ и придруживања земаља Западног Балкана, али и иницијативе “мини Шенген”, односно идеје о укидању трговинских баријера између Србије, Северне Македоније и Албаније.
Он је истакао да не мисли да је идеја “мини Шенгена” замена за процес проширења ЕУ, већ је у њега укључена.
“Да је замена за процес проширења, ја је не бих подржао. Али сматрам да је та идеја укључена у процес проширења ЕУ и зато је подржавам”, истакао је Пахор.
Иницијатива је, наводи, једино могућа ако постоји поверење и вера у земље у региону, а према његовим речима представља и развој европских вредности, попут поверења и заједничког живота и сарадње.
Наводи да је идеја о “мини Шенгену” веома слична његовим ставовима које је износио последњих година, када се регион суочава са успоравањем процеса проширења ЕУ.
Танјуг (Јарослав Пап)
“Морамо да учинимо много више код куће, у самим земљама, кроз реформе и решавање отворених билатералних питања у овој регији. Подржавао сам идеју да ове земље саме морају, у контексту проширења, учинити више како би ојачале своју сопствену сарадњу. У том контексту видим и процес “мини Шенгена'”, рекао је Пахор.
Он је навео да је мини шенген нова, храбра иницијатива и да ће учинити све што лично може да она и оживи. Истакао је и да је иницијатива “мали Шенген” веома битна и за младе људе и да ће регион Западног Балкана, уколико се реформе наставе, а државе међусобно сарађују, постати атрактиван регион у којем ће људи желети да живе.
Пахор је рекао и да ће земље у региону у наредних неколико година имати подршку Словеније.
“Можда ће овај процес (проширења) бити спорији од онога што би земље желеле, али и даље верујемо да је важно инвестирати у ове земље”, рекао је Пахор.
Истакао је да земље Западног Балкана треба да учине највише што могу како би одржале снагу реформи у процесу проширења, истичући да је битна владавина права, слобода медија, људска права, права националних мањина, билатерална сарадња и сви облици кохабитације.
Наводећи да млади људи у региону имају права да траже мир, безбедност и међусобно поверење на Западном Балкану, али да су истовремено најбитнији фактор за будућност региона и да сносе велику одговорност да до правог помирења дође.
Тродневни Форум почео је јуче и траје до недеље, 24. новембра.
Скуп се одржава у организацији Европског покрета у Србији-локално веће Нови Сад и Београдског фонда за политичку изузетност, а уз подршку Покрајинске владе, Града Новог Сада, Савета за регионалну сарадњу, Регионалне канцеларије за омладинску сарадњу, Пољског председавања Берлинским процесом и Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ).
Отварајући Форум, потпредседник Европског покрета у Србији Александар Симурдић је истакао да управо ови друштвено активни млади људи праве додатну вредност у својим заједницама у различитим сферама друштва.
Додао је да они представљају различите делове друштва који се међусобно чују и разумеју, али су неретко заробљени у идентичним проблемима и изазовима са којима се сва балканска друштва данас суочавају.
“С обзиром на то да је будућност овог простора у што чвршћој регионалној сарадњи, верујем да носиоци те сарадње могу бити млади људи – учесници нашег Форума”, казао је Симурдић.
Председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт казала је да постоји велико интересовање за овогодишњи Форум, што је охрабрујуће.
“Овогодишњи Форум показује да смо успели, пре свега захваљујући локалном већу Европског покрета Србија, да опет окупимо памет, снагу и вољу Западног Балкана, односно младе људе који имају идеје, визију и енергију. Остаје питање шта учинити да их охрабримо да остану у Србији или у другим земљама из којих долазе”, рекла је она.
Млади у региону нису довољно укључени у процесе доношења одлука због чега одлазе у иностранство очекујући да ће тамо наћи ”парче свог неба” и боље место за живот, указали су студенти из региона.
Анђела Мићановић из Подгорице изразила је жељу да Црна Гора и све земље Западног Балкана што раније постану део Европске уније уверена да то значи бољитак за све у региону.
Истакла је да млади у земљама региона не утичу довољно на процесе доношења одлука и изразила наду да ће се до 2025 или до 2030. године такав однос према младима променити.
Како је рекла, од младих се очекује одговорност и стално их подсећају да треба да буду храбри и да направе кораке који би их довели до будућности коју желе, али кад начине конкретне кораке и ангажују се, наилазе на отпор и подсећање да су сувише млади за то.
”Налазимо у међупростору између нашег можемо и треба. Млади зато сматрају да ће на другом месту можда наћи своје парче неба и бољу прилику, то је нешто што треба да се промени. Очекујемо да будемо препознати и да се чује наш глас у доношењу одлука.
Танјуг (Јарослав Пап)
Поручила је младима да не треба остављају земље у којима су рођени и у којима су одрастали, већ да пронађу начине како да учинимо да наша будућност буде боља за све нас.
Представница младих лидера, која долази из Приштине, Аулоне Мемети, поручила је да је регионална сарадња могућа само кроз помирење и ако наставимо да живимо једни с другима.
„Није лако говорити с политичарима, јер оно што кажете може лако добити други контекст“, рекла је Мемети, која се осврнула и на преговоре Северне Македоније и Албаније о прикључењу Европској унији, констатујући да грађани те две земље губе поверење у европске политичаре.
„У случају Косова испуњени су сви захтеви за визну либерализацију, али није дошло до реализације. Упоредила бих ову ситуацију са дресуром пса, коме кад год испуни наредбу, добије храну на поклон, а када храну не добије, онда неће ни да испуни наредбу и зато треба да будемо забринути.”, рекла је она.
Уз констатацију да је велико питање “где ће се Косово” налазити у наредном периоду поручила је да се упркос томе мора поправимо животни стандард људи, а онда ће доћи и сусрет са Европом“, рекла је Мемети.
Мемети је говорила на енглеском језику, јер, како је рекла, на скупу није омогућен превод с албанског.
Представница младих лидера из Сарајева Емина Крњић је скренула пажњу на то рекла је да су млади у Сарајеву већ пуно урадили кроз акције директних сусрета са министрима и другим званичницима.
„Важно да званичници чују како млади размишљају и да се чује њихов глас приликом доношења политика., јер регион неће успети без младих“, рекла је Крњић.
„Српска стварност“
