1. 08. 2020.

Пред вама је прича о младом брачном пару Николић из Србије, који су се у потрази за послом и животном срећом нашли у САД. Ту су стигли први пут пре 6 година у програму размене студената, потом су имали срећу да на лутрији добију такозвану зелену карту и боравак, а срећа им је помогла и да дођу до мањег хотела Харбурејџ ин, у градићу Бутбеј харбур на Атлатском океану,  у држави Мејн на северо истоку САД. Сусрет је забележен у време пандемије корона вируса.  

Марија /29/ и Александар /29/ су се упознали у родном Ужицу, за време средњошколских дана. Студирали су заједно економију и дипломирали на Београдском универзитету. За време студија били су примљени на амерички програм за студенте „Радити и путовати у САД-у. Дошли су релативно скоро – 2014.  са циљем  да стекну практично искуство које би им могло помоћи у будућим каријерама. Агенција им је обезбедила посао у хотелу и ту су стекли прва искуства.

Након три месеца рада у хотелу, кренули су на путовање широм САД-а. Посетили су Бостон, Лос Вегас, Велики кањон, Лос Анђелес, Холивуд, Сан Франциско, Мајами и Њујорк.

Када су се вратили у Србију стицајем околности Александар је одмах конкурисао за зелену карту на лутрија програму који нуди америчка влада. На њихово изненађење, добио одмах је зелену карту. И врло брзо су се вратили у САД и започели пословну авантуру.

„Ми смо дошли у ову земљу са зеленом картом добијеној на лутрији што нисмо могли замислити да ће нам се догодити. Имали смо 23 године и били веома млади. Нисмо још ни дипломирали. Кренули смо у авантуру и рекли: “Ако нам се не буде свидело, вратићемо се назад у Србију'”, кажу Николићи.

Као студенти економије на Београдском универзитету, тада нису могли ни да помисле да могу бити власници неког хотела.

Када је власница хотела Лајт хаус ин и кериеџ хаус у Јорк бичу чула да су добили зелену карту, позвала их је да буду менаџери њеног хотела. Управљали су хотелом који има 30 соба наредних пет година и штедели новац за будући посао. Када је власница продала хотел 2019. године, Александар и Марија су се одлучили да купе. Наравно то је у САД могуће ба кредит и ако имате програм како ћете да га отплаћујете. Један од њихових циљева био је да примене стечено знање са економског факултета у њиховим пословним каријерама.

Када је Харбурејџ ин хотел оглашен за продају, толико им се свидео да су одлучили да га купе. Александар је направио тако добар пословни план на основу знања које је стекао на економском факултету, да је њихова трговачка посредница рекла да ће га користити као одличан пример за своје курсеве.

Узели су кредит од банке и купили хотел нешто  пре проглашења пандемије ковид-19 почетком ове године. Корона вирус је запретио да ће њихов посао, као и посао многих других, стати. На сву срећу, за време летње сезоне све собе су биле резервисане. И посао им је одлично кренуо. Задовољни су.

Собе су луксузно урађене у високом стилу са терасама и погледом на океан. Свако јутро служи се органски доручак направљен на домаћински начин. То је један од разлога зашто се гости поново враћају у овај хотел јер имају прилику да једу органска јаја, сланину, кобасице, салату, палачинке и пију европску нес кафу. Након доручка, гости могу да уживају у океану из ђакузија или да гледају занесене туристе на Таунсенд улици која је и главна улица у месту.

Градић Бутбеј харбур се налази у централном делу обале Атланског окена у држави Мејн. То је туристичко рибарско место са дугом традицијом лова на јастоге. Једна од атракција је екскурзија бродом на суседна острва као што је Монхеган острво где уметници долазе да сликају, планинаре или пецају. Један од лепших доживљаја је гледати промену боја лишћа током јесени или уживати у великој ботаничкој башти. Интересантно је ићи на крстарење бродом како би се видели китови, фоке и јастози или изнајмити кајак и обићи занимљиве старе светионике који красе обале океана – причају Николићи.

Планинарење на Индијанским и Апалачи стазама где сте опијени боровом шумом оставиће вас без даха. Преко пута хотела је мала оперска кућа за одржавање позоришних представа и концерата. У пријатној шетњи од хотела могу се пронаћи атрактивне продавнице са сувенирима, музеје, уметничке галерије и ресторане.

Шарм хотела, чији су сада власници наши Николићи, привлачи госте већ 95 година. Саграђен је 1925. године и најстарији је хотел у држави Мејн. Александар и Марија су купили овај хотел од грчке породице који су били власници 45 година, па је Марија лепо закључила да је „хотел још увек у европским рукама”.

Александар и Марија су добили шансу и искористили. Верују у свој пословни успех. Кажу да су брзо схватили да се у Америци много тога може постићи пре свега радом. Зато и вредно раде. Кажу и да мисле на Србију. Забринути су и због пандемије која је задесила и нашу земљу, па наравно и Америку и цео свет. У њиховој државипандемија се много не осећа. Људи држе дистанцу, а и живе на дистанци у прелепој природи. Србија им је у срцу и поздрављају све Србе у Србији и широм света, па и оне у Америци. Кажу пандемија корона вируса ће ипак проћи, па ће тада бити и прилике за више сусрета. И у Србији и наравно у Америци. Довиђења.

„Српска стварност“ / Милош Растовић – Питсбург и Ј.С. /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here