1. 0 04. 2021.

Потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић и в. д. управника Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало положили су данас, на локалитету на Косанчићевом венцу, венце поводом обележавања Дана сећања на страдање Народне библиотеке Србије у нацистичком бомбардовању Београда 1941. године.

Гојковић је истакла да 6. април 1941. године није само дан када је и у Србији почео Други светски рат и када је немилосрдно бомбардована престоница Краљевине Југославије, већ је и један од најтужнијих датума српске и светске културе.

Пре тачно 80 година, у бомбардовању Београда, Народна библиотека Србије била је једна од првих мета нацистичких авиона. Њено разарање 1941. године спада међу највеће злочине над културом које су нацисти починили у Европи, указала је потпредседница Владе.

Тог дана, како је навела, уништавањем националне библиотеке, једне од најзначајнијих установа културе сваке државе, покушано је затирање културног и националног идентитета једног народа.

Гојковић је подсетила на то да су у шестоаприлском бомбардовању уништене и личне библиотеке Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, Јанка Шафарика…

Она је указала на то да је Србија неповратно остала без многих вредних књига, рукописа, повеља и других писаних трагова наше културе тог 6. априла 1941. године, али да намера окупатора да уништи културно биће нашег народа није успела.

Она је додала да је Народна библиотека Србије недавно добила управника за кога верује да ће ову установу водити на достојан начин и успети да је учини видљивијом на међународном плану.

У томе и другим важним пословима, као што је изградња новог депоа, имаће пуну подршку Министарства културе и информисања, поручила је Гојковић.

Пиштало је подсетио на то да би пројекат изградње депоа био немогућ без Министарства културе и информисања, додавши да би без новог депоа Народна библиотека Србије радила још неколико година.

Када завршимо нови депо, ова национална установа ће бити у прилици да несметано функционише у наредних 50 година, нагласио је он, подсетивши на то да је Народна библиотека у Београду 6. априла уништена.

Пиштало је рекао да је тог дана уништен књижни фонд од 500.000 свезака, 1.424 ћирилских рукописа и повеља од XII до XVII века, картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, 4.000 наслова часописа и 1.800 наслова новина.

Такође, како је додао, страдала је недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, али и инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here