- 11. 2019.
Министар просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије Младен Шарчевић присуствовао је данас свечаној академији, којом је Српска академија наука и уметности (САНУ) обележила 177-годишњицу постојања.
Председник САНУ Владимир Костић истакао је да је та институција дуго година градила своја правила понашања и своју интелектуалну отменост, упркос времену сучељавања и отворених вређања који су данас истакнути више него икад.
Он је нагласио да је просветитељска обавеза академика да сопственим понашањем и праксом укажу на то да је могуће сачувати поштовање саговорника, упркос разилажењу мишљења.
Свечану академију обогатио је уметнички програм, а завештање о тоталитаризму, које је приредио академик Љубомир Симовић, прочитали су драмски уметници Војислав Брајовић и Небојша Кундачина.
Догађају су присуствовали и ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић, патријарх Иринеј, као и бројни представници верских заједница.
САНУ данас има 135 чланова, четвртина је млађа од 65 година
Српска академија наука и уметности обележава 178 година постојања. Сваки четврти академик, од 135 чланова САНУ, има мање од 65 година.
Дан Академије – 18. новембар
На данашњи дан 1861. године основано је Друштво српске словесности, које се сматра претходником Српске академије наука и уметности. Након укидања Друштва 1864. године, врло брзо се оснива Српско учено друштво, а Српска краљевска академија основана је 1886. године законом краља Милана Обреновића. Садашње име САНУ је добила 1947. године.
Први академици
Прве академике је, према Закону, именовао краљ Милан. Академија се тада састојала из четири одељења – природних наука, философских наука, друштвених наука и академије уметности. Неки од првих академика су били Стојан Новаковић, Панта Срећковић, Даворин Јенко, а први председник био је Јосиф Панчић.
Академици – добитници Нобелове награде
Нобелову награду добило је 20 чланова САНУ, а неки од њих су Лавослав Ружичка, Иво Андрић, Владимир Прелог, Михаил Александрович Шолохов и Петер Хандке.
Зграда Српске академије наука и уметности
Седиште САНУ налази се у Кнез Михаиловој улици. Изградња је почела 27. марта 1914. године, када је камен темељац положио престолонаследник Александар Карађорђевић. Због Првог светског рата, изградња је завршена тек 1924. године, али је Српска краљевска академија због великих трошкова изградње своју зграду издала у закуп и није се уселила у њу. Зграда је свечано отворена 24. октобра 1952. године када је ово здање и званично постало седиште Академије.
Председници САНУ
Најистакнутији председници Академије су, осим Јосифа Панчића, били Јован Цвијић, Стојан Новаковић, Слободан Јовановић и Павле Савић, док је Сима Лозанић био на челу Академије у два наврата. Тренутни председник САНУ је Владимир Костић, који председава Академији од 2015. године.
САНУ тренутно има 135 чланова
Чланове Академије бира Скупштина САНУ. Чланови могу бити редовни, дописни и инострани. Редовне чланове бирају редовни чланови, док остале чланове бирају редовни и дописни чланови на основу предлога огранака Академије.
Српска академија наука и уметности тренутно има 135 чланова – 107 редовних и 37 дописних чланова. Просечна старост чланова је 73 године, а једна четвртина је млађа од 65 година.
„Српска стварност“ / РТС /
